1 .\" -*- mode: troff; coding: utf8 -*-
3 .TH ПН 1 "%DATE_OF_MAN_PAGE%" "ПН верзија %DISTR_VERSION%" "ГНУ\-ов поноћни наредник"
6 mc \- Визуална љуска за Униксолике системе.
10 [\-abcCdfhPstuUVx] [\-l дневник] [дир1 [дир2]] [\-e [датотека]] [\-v датотека]
13 ГНУ\-ов поноћни наредник је прегледач директоријума и управитељ
14 датотекама за Униксолике оперативне системе.
20 Искључује употребу графичких знакова за цртање.
23 Захтева приказ у режиму без боја.
26 Захтева обојени режим; молим да погледате одељак
33 Задавање другачијег скупа боја у наредбеном реду. Формат аргумента је
40 Искључује подршку за миша.
43 Покреће уграђени уређивач. Ако је задан назив датотеке, отвара га при
48 Приказује уграђене путање за тражење датотека Поноћног наредника.
51 Поставља меке тастере на подразумеване вредности из база
52 termcap/terminfo. Корисно је само на ХП\-овим терминалима када не
53 функционишу функцијски тастери.
56 Чува дијалог ftpfs\-а са сервером у датотеку.
59 Штампа последњи радни директоријум у задану датотеку. Овај избор не би
60 требало непосредно користити. Уместо тога, требало би га користити из
61 посебног списа љуске који аутоматски поставља текући директоријум
62 љуске на последњи директоријум у коме се налазио Поноћни наредник.
64 .B %libexecdir%/mc/mc.sh
65 (за кориснике љуски bash и zsh) или
66 .B %libexecdir%/mc/mc.csh
67 (за кориснике љуске tcsh), тим редом, да бисте задали
69 као надимак за одговарајући спис љуске.
72 Укључује режим спорог терминала; у овом режиму програм неће исцртавати
73 скупе знакове за цртање линија и искључиће брбљиви режим.
76 Користи се само ако је код преведен уз коришћење библиотеке Slang и
77 базе terminfo: овај избор чини да Поноћни наредник користи вредност
80 за податак о терминалу уместо података из системске базе терминала
83 Искључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
84 је Поноћни наредник преведен са подршком за упоредне љуске).
87 Укључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
88 је Поноћни наредник преведен са подршком за подљуске која је подешена
89 као необавезна одлика).
92 Покреће уграђени прегледач за преглед задане датотеке. Погледајте и
96 Приказује верзију програма.
99 Захтева режим Икс терминала. Користи се када је програм покренут на
100 терминалима који имају подршку за Икс терминале (два екранска режима,
101 и могућност слања мишјих комбинација избегавања).
104 Do not use X11 to get the state of modifiers Alt, Ctrl, Shift
107 Force a "normal tracking" mouse mode. Used when running on
108 xterm\-capable terminals (tmux/screen).
110 Ако је ово задано, прва путања се тумачи као директоријум кога би
111 требало приказати у изабраном окну, а друга путања као директоријум
112 кога би требало приказати у другом окну.
115 Екран Поноћног наредника је подељен у четири дела. Два директоријумска
116 окна заузимају скоро читав екрански простор. Подразумевано стање је да
117 други ред с краја екрана представља наредбени ред љуске, а последњи
118 ред приказује натписе функцијских тастера. Највиши ред представља
122 Ред менија се можда не види, али се појављује када притиснете дугме
123 миша када је показивач на највишем реду или када притиснете тастер F9.
125 Поноћни наредник нуди истовремени преглед два директоријума. Једно од
126 окана је текуће (ред избора се налази у текућем окну). Скоро све
127 операције се дешавају у текућем окну. Неке од операција, као што су
128 `Преименуј' и `Копирај' подразумевано користе директоријум неизабраног
129 окна као одредиште (не брините, оне ће вас увек прво питати за
130 потврду). За више информација, погледајте одељке о
132 Директоријумским окнима\&,
135 Менијима `Лево' и `Десно'
136 .\"Left and Right Menus"
142 Можете извршавати системске наредбе из Поноћног наредника простим
143 укуцавањем. Све што откуцате ће се појавити на наредбеном реду љуске,
144 а када притиснете тастер `Enter', Поноћни наредник ће извршити
145 наредбени ред који сте откуцали; прочитајте одељак
148 .\"Shell Command Line"
153 да бисте сазнали више о наредбеном реду.
154 .\"NODE "Mouse Support"
155 .SH "Подршка за миша"
156 Поноћни наредник се испоручује са подршком за миша. Она се укључује
157 сваки пут када покрећете програм на терминалу врсте
159 (ово ради чак и када покренете повезивање врсте telnet, ssh или rlogin
160 на други рачунар из Икс терминала) или ако покрећете програм у конзоли
161 и покренут вам је сервис за миша
164 Када притиснете лево дугме миша над датотеком у директоријумским
165 окнима, та датотека ће бити изабрана; ако притиснете десно дугме,
166 датотека ће бити означена (или одозначена, у зависности од претходног
169 Двоструки притисак над датотеком ће покушати да изврши наредбу ако се
170 ради о извршном програму; а ако је у
173 .\"Edit Extension File"
174 задан програм за врсту те датотеке, тај програм ће бити извршен.
176 Такође је могуће извршавати наредбе додељене натписима функцијских
177 тастера притиснувши тастер миша када се показивач налази изнад њих.
179 Ако је дугме миша притиснуто када се показивач налази на највишем реду
180 оквира директоријумског окна, оно се клиза једну страну навише. Слично
181 овоме, притиском дугмета када се показивач налази на најнижем реду
182 оквира окно се клиза једну страну наниже. Овај начин клизања преко
183 реда оквира функционише и у
189 Стаблу директоријума\&.
192 Подразумевано чекање при понављању за дугмад миша је 400 милисекунди.
193 Ово се може променити уређивањем датотеке
198 .IR "mouse_repeat_rate".
200 Ако покрећете Поноћног наредника са подршком за миша, можете се
201 пребацити на подразумевано понашање миша (исецање и лепљење текста)
202 држећи тастер `Shift'.
206 Неке наредбе у Поноћном нареднику укључују употребу тастера
208 (који је понекад означен са CTRL или CTL) и тастера
210 (који је понекад означен са ALT или чак Compose). У овом упутству ћемо
211 користити следеће скраћенице:
214 значи да би требало држати тастер `Control' док се не притисне тастер
215 <знак>. Тако, C\-f значи: држите тастер `Control' и притисните `f'.
218 значи да би требало држати тастер `Meta' или `Alt' док се не притисне
219 тастер <знак>. Ако на вашој тастатури не постоје тастери `Meta' или
220 `Alt', притисните тастер
222 отпустите га, а онда притисните тастер <знак>.
225 значи да би требало држати тастер `Shift' док се не притисне тастер
228 Сви редови за унос у Поноћном нареднику користе имитацију пречица
229 уређивача ГНУ\-ов Емакс.
231 Постоје многи одељци који се баве пречицама. Следећи су најважнији.
237 описује пречице са тастатуре за наредбе из менија `Датотека'. Овај
238 одељак укључује функцијске тастере. Већина ових наредби ради исте
239 ствари, обично над изабраном датотеком или означеним датотекама.
245 описује пречице које бирају датотеку или означавају датотеке као
246 одредишта потоњих радњи (обично изабраних из менија `Датотека').
251 .\"Shell Command Line"
252 наводи пречице које се користе за уношење и уређивање наредбених
253 редова. Већина ових копира називе датотека и сл. из директоријумских
254 окана у наредбени ред (да би се избегло претерано куцање) или приступа
255 историји наредбеног реда.
260 се користе за уређивање редова за унос. Ово укључује наредбене редове
261 и редове за унос у прозорима упита.
262 .\"NODE " Miscellaneous Keys"
264 Ево неких пречица које не спадају ни у једну од других категорија:
267 ако у наредбеном реду (оном на дну окана) има текста, онда се извршава
268 та наредба. Ако у наредбеном реду нема текста, онда у случају да је
269 ред за бирање над директоријумом, Поноћни наредник извршава наредбу
271 (промена директоријума) у означеном директоријуму и освежава податке у
272 окну; ако је изабрана извршна датотека, онда се она извршава. На
273 крају, ако се врста означене датотеке поклапа са једном од врста из
276 .\"Edit Extension File"
277 онда се извршава одговарајућа наредба.
280 поново исцртава све податке у Поноћном нареднику.
285 Chmod (промена дозвола)
287 над датотеком или над означеним датотекама.
292 Chown (промена власника)
294 над текућом датотеком или над означеним датотекама.
297 покреће наредбу `веза'.
300 покреће наредбу `симболичка веза'.
303 поставља режим другог окна на `информације'.
306 поставља режим другог окна на `брзи преглед'.
311 Критеријум попуне окна\&.
312 .\"External panelize"
317 Додај директоријум у брзи списак\&.
321 извршава наредбу Филтрирани приказ, која је описана у одељку
324 .\"Internal File Viewer"
339 када се програм покреће под конзолом ГНУ\-а или FreeBSD\-а или под Икс
340 терминалом, приказаће вам излаз претходне наредбе. Када се покреће под
341 конзолом ГНУ\-а, Поноћни наредник користи спољашњи програм (cons.saver)
342 који се брине о чувању и враћању података на екран.
344 Када је при превођењу укључена подршка за подљуске, можете било кад да
345 притиснете C\-o и то ће вас одвести назад на главни екран Поноћног
346 наредника; да бисте се вратили у вашу апликацију потребно је само да
347 поново притиснете C\-o. Ако сте зауставили апликацију користећи овај
348 трик, нећете моћи да извршавате друге програме из Поноћног наредника
349 све док не прекинете заустављену апликацију.
350 .\"NODE " Directory Panels"
351 .SH " Директоријумска окна"
352 Овај одељак набраја пречице које раде са директоријумским окнима. Ако
353 желите да сазнате како да промените изглед окана, погледајте одељак о
355 Менијима `Лево' и `Десно'\&.
356 .\"Left and Right Menus"
359 мења текуће окно. Старо окно постаје ново текуће окно а старо текуће
360 окно постаје ново друго окно. Ред за бирање се помера из старог
361 текућег окна на ново текуће окно.
364 DEPRECATED! да бисте означили датотеке можете користити тастер `Insert' (низ kich1
365 из базе terminfo) или комбинацију C\-t (Control\-t). Да бисте одозначили
366 датотеке, само поново означите означену датотеку.
369 to tag files you may use the Insert key (the kich1 terminfo sequence).
370 To untag files, just retag a tagged file.
373 to change charset of panel you may use C\-t (Control\-t).
374 Recoding is made from selected codepage into system codepage. To
375 cancel the recoding you may select "directory up" (..) in active panel.
376 To cancel the charsets in all directories, select "No translation " in
377 the dialog of encodings.
380 користе се за бирање највише датотеке у окну, средње датотеке и
384 смењује текући списак приказа на следећи режим списка приказа. Уз ово
385 је могуће брзо прећи са дугачког списка на обичан или режим који је
388 .B C\-\\\\ (control\-обрнута коса црта)
391 брзи списак директоријума
393 и пребацује се у изабрани директоријум.
396 ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
397 ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
399 регуларни израз скоро да одговара регуларним изразима у љусци (*
400 замењује нула или више знакова а ? замењује један знак). Ако су
402 искључени, онда се означавање датотека спроводи обичним регуларним
403 изразима (погледајте ed (1)).
405 .B \\\\ (обрнута коса црта)
406 користите тастер `\\' да бисте одизабрали групу датотека. Ово је
407 супротно од тастера Плус.
410 помера ред за бирање на претходну ставку у окну.
413 помера ред за бирање на следећу ставку у окну.
416 помера ред за бирање на прву ставку у окну.
419 помера ред за бирање на последњу ставку у окну.
422 помера ред за бирање једну страну наниже.
425 помера ред за избор једну страну навише.
428 поставља текући директоријум другог окна на текући директоријум
429 текућег окна. Пребацује друго окно у режим списка по потреби. Ако
430 тренутно окно приказује резултате наредбе `Пребаци у окно', друго окно
433 .B C\-PageUp, C\-PageDown
434 само у случају да их подржава терминал: премешта се у директоријум
435 `..' и у тренутно изабран директоријум, тим редом.
438 премешта се у претходни директоријум из историје, еквивалент притиску
443 премешта се на следећи директоријум из историје, еквивалент притиску
448 приказује историју директоријума, еквивалент притиску `v' дугметом миша.
449 .\"NODE " Quick search"
453 започиње претрагу назива датотека у списку директоријума. Када је
454 претрага укључена, кориснички унос ће бити додан на ниску за претрагу
455 уместо на наредбени ред. Ако је избор
456 .I Прикажи мини стање
457 укључен, ниска за претрагу се приказује у реду мини стања. При куцању,
458 ред за бирање ће се преместити на следећу датотеку, почевши од
459 укуцаних слова. Тастери
463 се могу користити за исправљање грешака у куцању. Ако се комбинација
464 C\-s поново притисне, тражи се следеће поклапање.
465 .\"NODE " Shell Command Line"
466 .SH " Наредбени ред љуске"
467 Овај одељак набраја пречице које су корисне за избегавање претераног
468 куцања при уносу наредби љуске.
471 копира назив тренутно изабране датотеке у наредбени ред.
474 ради исто што и M\-Enter, али ова пречица ради само у конзоли.
481 назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
485 копира називе означених датотека (или, ако не постоје означене
486 датотеке, изабране датотеке) текућег окна (C\-x t) или другог окна (C\-x
487 C\-t) у наредбени ред.
490 први низ тастера копира текућу путању у наредбени ред, а други копира
491 путању неизабраног окна у наредбени ред.
494 наредба `цитирања' се може користити за унос знакова које иначе
495 обрађује Поноћни наредник (на пример, симбол `+')
498 користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
499 вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
502 приказује историју текућег реда за унос.
503 .\"NODE " General Movement Keys"
504 .SH " Опште пречице за кретање"
505 Прегледач помоћи, прегледач датотека и стабло директоријума користе
506 заједнички код за померање. Они стога прихватају потпуно исте пречице.
507 Сваки од њих такође прихвата и неке своје пречице.
509 Други делови Поноћног наредника користе неке од тих пречица за
510 кретање, па ће овај одељак можда бити од користи и за те делове.
513 померање један ред уназад.
516 померање један ред унапред.
518 .B Prev Page, Page Up, M\-v
519 померање једну страну навише.
521 .B Next Page, Page Down, C\-v
522 померање једну страну наниже.
530 Прегледач помоћи и прегледач датотека прихватају, поред ових, и
533 .B b, C\-b, C\-h, Backspace, Delete
534 померање једну страну навише.
537 померање једну страну наниже.
540 померање половину стране навише или наниже.
543 померање на почетак или на крај.
544 .\"NODE " Input Line Keys"
545 .SH " Пречице реда за унос"
546 Редови за унос (који се користе за све
549 .\"Shell Command Line"
550 и за дијалоге упита у програму) прихватају следеће пречице:
553 поставља курсор на почетак реда.
556 поставља курсор на крај реда.
559 помера курсор једно место улево.
562 помера курсор једно место удесно.
565 померање једну реч унапред.
568 померање једну реч уназад.
571 брише претходни знак.
574 брише знак на том месту (преко курсора).
577 поставља ознаку за исецање.
580 копира текст између курсора и ознаке у прихватник и уклања текст из
584 копира текст између курсора и ознаке у прихватник.
587 враћа садржај прихватника.
590 брише текст од курсора до краја реда.
593 Користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
594 вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
596 .B M\-C\-h, M\-Backspace
597 брише једну реч уназад.
604 назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
609 Ред менија искаче када притиснете тастер F9 или притиснете дугме миша
610 када је показивач над највишим редом на екрану. Ред менија садржи пет
611 менија: `Лево', `Датотека', `Наредба', `Избори' и `Десно'.
616 .\"Left and Right Menus"
617 вам дозвољавају да измените изглед левог и десног директоријумског окна.
623 садржи радње које можете извршити над тренутно изабраном датотеком или
624 означеним датотекама.
630 садржи радње које су општије и немају везе са тренутно изабраном
631 датотеком или означеним датотекама.
637 садржи радње које вам дзвољавају да прилагодите Поноћног наредника.
638 .\"NODE " Left and Right Menus"
639 .SH " Менији `Лево' и `Десно' (`Изнад' и `иСпод')"
640 Изглед директоријумских окана се може мењати из менија
648 када је из дијалога избора
652 изабрана положена подела окна).
653 .\"NODE " Listing Mode..."
654 .SH " Режим списка..."
655 Поглед режима списка се користи за приказ списка датотека; постоје
656 четири различита режима списка:
662 Пун директоријумски поглед приказује назив датотеке, величину датотеке
665 Кратки поглед приказује само назив датотеке и садржи две колоне (тиме
666 приказујући двоструко више датотека него други погледи). Дугачки
667 поглед је сличан излазу наредбе
669 Дугачки поглед заузима целу ширину екрана.
671 Ако изаберете `Кориснички' формат приказа, онда сами морате задати
674 Кориснички формат приказа мора почети задавачем величине окна. Ово
675 може да буде `half' или `full', што задаје окно величине пола екрана и
676 окно величине целог екрана, тим редом.
678 После величине окна, можете задати двоколонски режим окна. Ово се
679 задаје додавањем цифре `2' на ниску корисничког формата.
681 После овога додају се називи поља са необавезним задавачем величине.
682 Поља која можете приказати су следећа:
685 приказује назив датотеке.
688 приказује величину датотеке.
691 ово је други облик формата
693 Овај облик приказује величину датотека, а за директоријуме приказује
694 само ПОД\-ДИР или НАД\-ДИР.
697 приказује поље врсте, ширине један. Овај знак је сличан оном кога
698 приказује наредба `ls' уз прекидач `\-F' \- за извршне датотеке:
712 за симболичке везе ка директоријумима:
714 и за бајате симвезе (везе које не указују ни на шта):
718 звездица ако је датотека означена, а размак ако није.
721 датум последње измене датотеке.
724 датум последњег приступа.
727 датум стварања датотеке.
730 ниска која представља текуће битове дозволе датотеке.
733 октална вредност која садржи текуће битове дозволе датотеке.
736 број веза које указују на датотеку.
739 ИБГ \- идентификациони број групе (бројевна вредност).
742 КИБ \- кориснички идентификациони број (бројевна вредност).
753 Такође, можете користити следеће кључне речи да бисте задали изглед
757 размак у формату приказа.
760 додавање усправне црте у формат приказа.
762 Да бисте захтевали да неко поље буде фиксне величине (задавач
763 величине), потребно је само да додате
765 и жељени број знакова у пољу (ширину). Ако се после броја налази
768 онда величина задаје најмању величину поља \- ако програм открије да
769 постоји још простора на екрану, прошириће то поље.
773 приказ одговара следећем формату:
775 half type name | size | mtime
778 приказ одговара следећем формату:
780 full perm space nlink space owner space group space size space mtime
783 Ево финог корисничког формата приказа:
785 half name | size:7 | type mode:3
787 Окна се могу поставити и у следеће режиме:
790 Приказ Подаци приказује податке о тренутно изабраној датотеци и, ако
791 је то могуће, податке о текућем систему датотека.
794 Поглед Стабло је веома сличан одлици
796 стабло директоријума\&.
798 Погледајте одељак о њој за више информација.
801 У овом режиму, окно ће се претворити у смањени
804 .\"Internal File Viewer"
805 који приказује садржај тренутно изабране датотеке; ако изаберете окно
806 (тастером `tab' или мишем), добићете приступ уобичајеним наредбама
808 .\"NODE " Sort Order..."
809 .SH " Поредак ређања..."
810 Постоје осам поредака ређања: по имену, по врсти, по датуму измене, по
811 датуму приступа, по датуму измене података ичвора, по величини, по
812 броју ичвора, и без ређања. У дијалогу Поредак ређања можете да
813 изаберете поредак ређања а такође можете и да задате да ли желите да
814 ређате у обрнутом поретку потврдивши кућицу `Обрни'.
816 Подразумевано стање је да се директоријуми ређају пре датотека, али се
817 ово може изменити из менија
822 .BR "Мешани приказ" ).
825 Наредба Филтар вам омогућава да задате образац љуске (на пример:
827 који датотеке морају да задовоље да би биле приказане. Без обзира на
828 то какав је образац филтра, директоријуми и везе ка директоријумима
829 су увек приказани у директоријумском окну.
832 Наредба Освежи поново учитава списак датотека у директоријуму. Она је
833 корисна ако су други процеси створили или уклонили неке датотеке. Ако
834 сте окно попунили називима датотека, ова наредба ће поново учитати
835 садржај директоријума и уклонити податке о попуни окна (Погледајте
838 Критеријум попуне окна
839 .\"External panelize"
840 за више информација).
842 .SH " Мени `Датотека'"
843 Поноћни наредник користи тастере F1 \- F10 као пречице са тастатуре за
844 наредбе из менија `Датотека'. Комбинације избегавања за функцијске
845 тастере су у ствари могућности базе terminfo од `kf1' до `kf10'. На
846 терминалима без подршке за функцијске тастере, можете постићи исто то
847 притиском на тастер ESC и броја између 1 и 9 или 0 (што редом одговара
848 тастерима од F1 до F9 и F10).
850 Мени `Датотека' садржи следеће наредбе (пречице са тастатуре су у
855 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи. У оквиру
859 можете користити тастер `Tab' да бисте изабрали следећу везу и тастер
860 `Enter' да бисте пратили ту везу. Тастерима размакница и `Backspace'
861 се помера напред или назад у оквиру странице помоћи. Поново притисните
862 тастер `F1' да бисте добили пун списак подржаних тастера.
870 Кориснички мени пружа лак начин да се корисницима понуди мени и додаје
871 посебне одлике Поноћном нареднику.
873 .B Прегледај (F3, Shift\-F3)
875 Прегледа тренутно изабрану датотеку. Подразумевано је покретање
877 Уграђеног прегледача датотека\&,
878 .\"Internal File Viewer"
879 али ако је искључен избор `Користи уграђени преглед', ова наредба
880 покреће спољашњи прегледач датотека, задан у променљивој окружења
884 није задана, биће покренута наредба `view'. Ако уместо ове користите
885 пречицу Shift\-F3, прегледач ће бити покренут без икаквог форматирања
886 или предобраде датотеке.
888 .B Филтрирано прегледање (M\-!)
890 Ова наредба пита за наредбу и њене аргументе (подразумевано назив
891 тренутно изабране датотеке), а излаз те наредбе се приказује у
892 уграђеном прегледачу датотека.
896 За сада ова наредба покреће уређивач
898 уређивач који је задан преко променљиве окружења
902 Уграђени уређивач датотека
903 .\"Internal File Editor"
904 ако је укључен избор use_internal_edit (Користи уграђено уређивање).
908 Приказује дијалог за унос са одредиштем које је подразумевано
909 директоријум у неизабраном окну и копира тренутно изабрану датотеку
910 (или означене датотеке, ако је бар једна означена) у директоријум који
911 је корисник задао у дијалогу за унос. Space for destination
912 file may be preallocated relative to preallocate_space configure option.
913 Током овог процеса можете
914 притиснути пречицу C\-c или тастер ESC да бисте прекинули операцију. За
915 детаље о изворној масци (која је обично * или ^\\(.*\\)$, у зависности
916 од постављања избора `Користи обрасце љуске') и могућим џокерским
917 знацима у одредишту погледајте
919 Копирање/преименовање са маском\&.
922 На неким системима је могуће покренути копирање у позадини притиском
923 на дугме Позадина (или притиском на M\-b у дијалогу). Ставка
927 се користи за управљање позадинским пословима.
929 .B Направи везу (C\-x l)
931 Ствара тврду везу ка текућој датотеци.
933 .B Направи симвезу (C\-x s)
935 Ствара симболичку везу ка текућој датотеци. За оне који не знају шта су
936 везе: стварање везе ка датотеци је помало као копирање датотеке, али и
937 назив изворне датотеке и назив одредишне датотеке представљају исти
938 лик датотеке. На пример, ако уредите једну од те две датотеке, све
939 измене ће се појавити у обема датотекама. Неки људи везе (links) зову
940 надимцима (alias) или пречицама (shortcuts).
942 Тврда веза је сличнија стварној датотеци. Пошто је направите, не
943 постоји начин да се разликује извор од везе. Ако обришете било које од
944 та два, друго ће још увек бити нетакнуто. Веома је тешко приметити да
945 обе датотеке представљају исти лик. Користите тврде везе када не
946 желите да знате шта је шта.
948 Симболичка веза представља упућивање на назив изворне датотеке. Ако је
949 изворна датотека обрисана, симболичка веза постаје бескорисна. Веома
950 је лако уочити да датотеке представљају исти лик. Поноћни наредник
951 приказује знак `@' испрад назива датотеке ако се ради о симболичкој
952 вези (изузев ако се ради о симболичкој вези ка директоријуму, када се
953 приказује тилда (~)). Изворна датотека на коју упућује веза се
954 приказује у реду мини стања ако је укључен избор
955 .IR "Прикажи мини стање".
956 Користите симболичке везе када желите да избегнете забуну коју могу да
959 .B Преименуј/премести (F6)
961 Отвара дијалог за унос који подразумевано садржи назив директоријума
962 из неизабраног окна и премешта тренутно изабрану датотеку (или
963 означене датотеке ако постоји бар једна означена датотека) у
964 директоријум који је задао корисник у дијалогу за унос. Током овог
965 процеса, можете притиснути C\-c или ESC да бисте прекинули ову
966 операцију. За више детаља, погледајте горњу операцију Копирај; више
967 ствари је исто за обе наредбе.
969 на неким системима је могуће копирање у позадини преко притиска на
970 дугме Позадина (или притискања M\-b у дијалогу). Ставка
974 се користи за управљање позадинским процесима.
976 .B Направи директоријум (F7)
978 Отвара дијалог за унос и ствара задани директоријум.
982 Брише тренутно изабрану датотеку или означене датотеке у третнутно
983 изабраном окну. Током овог процеса можете притиснути C\-c или ESC да
984 бисте прекинули операцију.
986 .B Брза пром.дир. (M\-c)
987 Ако вам је наредбени ред попуњен а желите да текући директоријум
988 поставите на неку другу вредност, косиртите наредбу
995 Ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
996 ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
998 регуларни изрази су слични задавању датотека у оквиру љуске (*
999 замењује нула или више знакова а ? један знак). Ако су
1001 искључени, онда се означавање датотека обавља обичним регуларним
1002 изразима (погледајте ed (1)).
1004 .B Одизабери групу (\\\\)
1006 Користи се за одбирање групе датотека. Ово је супротна наредба од
1008 .IR "Изабери групу".
1010 .B Заврши (F10, Shift\-F10)
1012 Прекида рад у Поноћном нареднику. Када желите да завршите рад а
1013 користите омотач љуске, користите Shift\-F10. Пречица Shift\-F10 вас
1014 неће одвести на последњи директоријум који сте посетили у Поноћном
1015 нареднику, већ ћете се вратити на директоријум у ком сте покренули
1018 .SH " Брза пром.дир."
1019 Ова наредба је корисна ако вам је наредбени ред попуњен а желите да
1021 промените текући директоријум
1022 .\"The cd internal command"
1023 без потребе да исечете и залепите наредбени ред. Ова наредба отвара
1024 мали дијалог у ком можете да унесете све што бисте унели после наредбе
1026 (промени директоријум) у наредбеном реду и онда притиснете тастер
1027 `enter'. Ово укључује све ствари које се већ налазе у
1029 уграђеној наредби промене директоријума\&.
1030 .\"The cd internal command"
1031 .\"NODE " Command Menu"
1032 .SH " Мени `Наредба'"
1035 Стабло директоријума
1037 приказује илустрацију стабла директоријума.
1043 вам омогућава да тражите жељену датотеку. Наредба `Размени окна'
1044 размењује садржаје два директоријумска окна.
1046 Наредба `Укључи/искључи окна' приказује излаз последње наредбе љуске.
1047 Ово ради само у Икс терминалу или у конзоли ГНУ\-а или FreeBSD\-а.
1049 Наредба Упореди директоријуме (C\-x d) упоређује директоријумска окна
1050 једно са другим. Тада можете користити наредбу Копирај (F5) да бисте
1051 изједначили окна. Постоје три начина упоређивања. Брзи начин упоређује
1052 само величину и датум датотека. Темељни начин упоређује сваки бајт са
1053 сваким бајтом датотека. Темељни начин није доступан ако машина не
1054 подржава системски позив mmap(2). Начин упоређивања Само величина
1055 упоређује само величине датотека, а не проверава садржаје или датуме
1058 Историја наредби приказује списак откуцаних наредби. Изабрана наредба
1059 се копира у наредбени ред. Историји наредби се може приступити преко
1060 пречица M\-p и M\-n.
1064 Брзи списак директоријума (C\-\\)
1066 убрзава постављање текућег директоријума на један од често коришћених
1071 Критеријум попуне окна
1072 .\"External panelize"
1073 вам омогућава да извршите спољашњи програм и проследите излаз тог
1074 програма као садржај тренутног окна.
1078 Уреди датотеку врста
1079 .\"Edit Extension File"
1080 вам омогућава да задате програме који се извршавају када покушате да
1081 извршите, прегледате, уређујете или радите прегршт других ствари над
1082 датотекама извесних врста (наставака назива датотека после тачке).
1085 Уреди датотеку менија
1087 се може користити за уређивање корисничког менија (који се појављује
1088 притиском на тастер F2).
1089 .\"NODE " Directory Tree"
1090 .SH " Стабло директоријума"
1091 Наредба Стабло директоријума приказује илустрацију стабла директоријума.
1092 Можете да изаберете директоријум из стабла а Поноћни наредник ће
1093 поставити тај директоријум за текући.
1095 Постоје два начина да покренете ову наредбу. Права наредба `Стабло
1096 директоријума' је доступна из менија `Наредбе'. Други начин је да
1097 изаберете поглед Стабло из менија `Лево' или `Десно'.
1099 Да би вас ослободио дугих застоја, Поноћни наредник ствара илустрацију
1100 стабла уз помоћ претраге малог подскупа свих директоријума. Ако
1101 директоријума кога желите да видите нема, померите се у његов
1102 родитељски директоријум и притисните C\-r (или F2).
1104 Можете да користите следеће пречице:
1108 Опште пречице за кретање\&.
1109 .\"General Movement Keys"
1112 У оквиру стабла директоријума, излази из стабла директоријума и
1113 прелази у овај директоријум у текућем окну. У погледу Стабло, прелази
1114 у овај директоријум у другом окну и остаје у режиму погледа Стабло за
1117 .B C\-r, F2 (Освежи).
1118 Освежава садржај овог директоријума. Користите ову пречицу када је
1119 илустрација стабла застарела: када недостају директоријуми или су
1120 приказани директоријуми који више не постоје.
1123 Брише овај директоријум из илустрације стабла. Користите ово да бисте
1124 уклонили непотребне ставке из стабла. Ако желите да вратите
1125 директоријум назад у илустрацију стабла, притисните F2 над његовим
1126 родитељским директоријумом.
1128 .B F4 (Статично/динамично).
1129 Смењује режим између режима динамичне навигације (подразумевано) и
1130 статичне навигације.
1132 У режиму статичне навигације можете да користите тастере Навише и
1133 Наниже да бисте изабрали директоријум. Приказани су сви познати
1136 У режиму динамичне навигације можете користити тастере Навише и Наниже
1137 да бисте изабрали директоријум\-потомка, тастер Налево да бисте прешли
1138 у родитељски директоријум и тастер Надесно да бисте прешли у
1139 директоријум\-дете. Приказују се само родитељски, директоријум\-потомак
1140 и директоријуми\-деца, док су други изостављени. Илустрација стабла се
1141 динамички мења при проласку кроз њу.
1144 Копира директоријум.
1147 Премешта директоријум.
1150 Прави нови директоријум у текућем директоријуму.
1153 Брише овај директоријум из система датотека.
1156 Тражи следећи директоријум који задовољава ниску претраге. Ако такав
1157 директоријум не постоји, ове пречице ће се померити један ред надоле.
1160 Брише последњи знак из ниске претраге.
1162 .B Било који други знак.
1163 Додаје знак у ниску претраге и помера се на следећи директоријум чији
1164 назив почиње тим знаковима. У погледу Стабло морате прво да укључите
1165 режим претраге притиснувши C\-s. Ниска претраге се приказује у реду
1168 Следеће радње су доступне само у стаблу директоријума. Оне нису
1169 подржане у погледу Стабло.
1172 Покреће прегледач помоћи и приказује овај одељак.
1175 Излази из стабла директоријума. Не мења директоријум.
1177 Подржан је миш. Двоструки притисак се понаша као тастер `Enter'.
1178 Погледајте и одељак о
1182 .\"NODE " Find File"
1183 .SH " Нађи датотеку"
1184 Одлика Нађи датотеку прво пита за почетни директоријум претраге и
1185 назив датотеке. Притискањем дугмета Стабло можете изабрати почетни
1186 директоријум из илустрације
1188 стабла директоријума\&.
1191 Поље Саржај прихвата регуларне изразе који су слични програму
1192 egrep(1). Ово значи да морате да наводите знакове са посебним значењем
1193 преко знака `\\'; нпр. ако тражите ниску `strcmp (' мораћете да
1194 унесете `strcmp \\(' (без знакова навода).
1196 Можете да почнете претрагу притискањем дугмета У реду. Током претраге
1197 можете да обуставите поступак преко дугмета Обустави а да наставите
1198 преко дугмета Настави.
1200 Можете да разгледате списак датотека уз помоћ тастера Стрелица нагоре
1201 и Стрелица надоле. Дугме Пром.дир. ће прећи у директоријум у ком се
1202 налази тренутно изабрана датотека. Дугме Поново ће упитати за
1203 параметре нове претраге. Дугме Заврши завршава операцију претраге.
1204 Дугме Претвори у окно ће ставити нађене датотеке у текуће
1205 директоријумско окно, да бисте могли да спроведете додатне операције
1206 над њима (преглед, копирање, премештање, брисање, итд.) После
1207 претварања у окно можете да притиснете C\-r да бисте се вратили на
1208 обичан режим списка датотека.
1210 Можете да направите списак директоријума које би наредба Нађи датотеку
1211 требало да прескочи приликом претраге (на пример, ако желите да
1212 избегнете претраге на CD\-ROM\-у или директоријуму МСД (мрежног система
1213 датотека) који је монтиран преко споре везе).
1215 Директоријуме које би требало избегавати би требало навести у
1220 ваше датотеке ~/.config/mc/ini.
1222 Директоријуме би требало раздвајати двотачком; ево примера:
1226 ignore_dirs=/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs
1229 Можете да размотрите и употребу наредбе
1231 Критеријум попуне окна
1232 .\"External panelize"
1233 за неке операције. Наредба Нађи датотеку је намењена само за
1234 једноставне упите, док уз наредбу Критеријум попуне окна можете
1235 спроводити и најмистериозније претраге.
1236 .\"NODE " External panelize"
1237 .SH " Критеријум попуне окна"
1238 Наредба Критеријум попуне окна вам омогућава да извршите спољашњи
1239 програм и да његов излаз претворите у садржај текућег окна.
1241 На пример, ако желите да у једном окну радите са свим симболичким
1242 везама из текућег директоријума, можете да користите критеријум попуне
1243 окна да бисте покренули следећу наредбу:
1246 find . \-type l \-print
1249 По завршетку наредбе, директоријумски садржај окна неће више бити
1250 списак свих датотека у директоријуму, већ списак свих симболичких веза.
1252 Ако желите да окно попуните списком свих датотека које сте преузели са
1253 сервера FTP\-а, можете да користите следећу наредбу awk\-а да бисте
1254 издвојили назив датотеке из датотека дневника преноса:
1257 awk '$9 ~! /incoming/ { print $9 }' < /var/log/xferlog
1260 Можете и сачувати често коришћене критеријуме попуне окна под описним
1261 називима, тако да се они касније могу брзо позвати. Ово се може
1262 урадити куцањем наредбе у реду за унос и притиском на дугме Додај
1263 ново. Онда унесите назив под којим желите да се сачува наредба.
1264 Следећи пут само изаберите ту наредбу из списка \- више никад нећете
1265 морати да је укуцавате.
1268 Наредба Брзи списак директоријума приказује натписе директоријума у
1269 брзом списку директоријума. Поноћни наредник ће прећи у директоријум
1270 који одговара изабраном натпису. Можете да уклоните постојеће и да
1271 доадте нове парове натписа и назива директоријума. Да бисте брзо
1272 додали нове дирекотријуме, можете да користите наредбу Додај у брзи
1273 списак (C\-x h), која додаје текући директоријум у брзи списак
1274 директоријума, питавши само за натпис.
1276 Ово убрзава промену директоријума на неки од често коришћених
1277 директоријума. Можете да размислите и о коришћењу променљиве CDPATH,
1278 као што је описано у опису
1280 наредбе уграђена пром.дир.
1281 .\"The cd internal command"
1282 .\"NODE " Edit Extension File"
1283 .SH " Уреди датотеку врста"
1284 Ово покреће ваш уређивач над датотеком
1285 .IR ~/.config/mc/mc.ext .
1286 Формат ове датотеке је следећи:
1288 Сви редови који почињу на # или празни редови се одбацују.
1290 Редови који почињу у првој колони би требало да су у следећем формату:
1292 .IR кључна_реч/израз ,
1293 тј. све од косе црте до знака за нови ред је
1302 је врста (без џокерских знакова). Датотека задовољава услов ако се
1303 њено име завршава на
1313 је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако њен назив задовољава
1319 је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако излаз наредбе
1321 без почетног дела `назив_датотеке:' задовољава регуларни израз
1325 \- (подразумевано) задовољава било која датотека.
1330 \- означава општи одељак.
1334 Други редови би требало да почињу размаком или табулатором и требало
1336 .I кључна_реч=наредба
1337 (без размака око знака =), где би
1341 (покретање при притиску на тастер `Enter' или двоструком притиску
1346 (уређивање са F4) или
1348 (за додавање правила из општег одељка).
1350 је било која наредба љуске од једног реда, уз једноставну
1353 .\"Macro Substitution"
1355 Правила се задовољавају од врха до дна, па је стога редослед битан.
1356 Ако одговарајућа радња не постоји, претрага се наставља, као да
1357 правило није ни постојало (нпр. ако датотека задовољава први и други
1358 унос а радња под `View' (Преглед) недостаје у првом уносу, онда ће се
1359 при притиску на F3 користити радња под `View' из другог уноса).
1362 (подразумевано) би требало да задовољи све радње.
1363 .\"NODE " Background jobs"
1364 .SH " Позадински послови"
1365 Ово вам омогућава да управљате стањем било ког позадинског процеса
1366 Поноћног наредника (за сада се у позадини могу обављати само копирање
1367 и премештање датотека). Одавде можете да заустављате, поново покрећете
1368 и убијате позадинске послове.
1369 .\"NODE " Edit Menu File"
1370 .SH " Уреди датотеку менија"
1371 Кориснички мени је мени корисних радњи кога корисник може
1372 прилагођавати. Када приступите корисничком менију, користи се
1373 датотека .mc.menu из текућег директоријума, уколико она постоји, али само
1374 уколико је њен власник корисник или администратор (root) и није
1375 дозвољен упис у њу од стране других (света). Ако таква датотека није
1376 нађена, на исти начин се покушава са датотеком ~/.config/mc/menu, а иначе ПН
1377 користи подразумевану датотеку менија за цео систем
1378 %prefix%/share/mc/mc.menu.
1380 Формат датотеке менија је веома једноставан. Редови који почињу било
1381 чим осим размака или табулатора се узимају за ставке менија (да би се
1382 користио за пречицу, први знак би требало да буде слово). Сви редови
1383 који почињу размаком или табулатором су наредбе које ће се извршити
1384 при избору тог уноса.
1386 Када је неки од избора изабран, сви наредбени редови избора се
1387 копирају у привремену датотеку у привременом директоријуму (обично
1388 /usr/tmp) и онда се та датотека извршава. Ово омогућава кориснику да у
1389 меније смести обичне наредбе љуске. Такође, пре извршавања кода менија
1390 се примењује једноставна замена макроа. За више информација,
1394 .\"Macro Substitution"
1396 Ево примера датотеке mc.menu:
1399 A Истреса садржај тренутно изабране датотеке
1402 B Уређује пријаву грешке и шаље је администратору
1403 I=`mktemp ${MC_TMPDIR:\-/tmp}/mail.XXXXXX` || exit 1
1405 mail \-s "Грешка у поноћном нареднику" root < $I
1411 N Чита вести са Usenet\-а
1414 H Позива читач хипертекста info
1417 J Рекурзивно копира текући директоријум у друго окно
1418 tar cf \- . | (cd %D && tar xvpf \-)
1420 K Прави издање текућег поддиректоријума
1421 echo \-n "Назив датотеке за расподелу: "
1423 ln \-s %d `dirname %d`/$tar
1425 tar cvhf ${tar}.tar $tar
1427 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1428 X Издваја садржај компримоване датотеке врсте `tar'
1432 .B Услови подразумевања
1434 Пре сваке ставке менија могу се навести услови. Услов мора да почиње
1435 од прве колоне са знаком `='. Ако је услов тачан, ставка менија ће
1436 бити подразумевана ставка.
1439 Синтакса услова: = <под\-усл>
1440 или: = <под\-усл> | <под\-усл> ...
1441 или: = <под\-усл> & <под\-усл> ...
1443 Под\-услови могу да буду:
1445 y <образац> синтакса тренутне датотеке задовољава образац.
1446 (само у менију уређивача)
1447 f <образац> назив текуће датотеке задовољава образац?
1448 F <образац> датотека у другом окну задовољава образац?
1449 d <образац> текући директоријум задовољава образац?
1450 D <образац> други директоријум задовољава образац?
1451 t <врста> врста текуће датотеке је <врста>?
1452 T <врста> врста друге датотеке је <врста>?
1453 x <називдат> да ли је датотека извршна?
1454 ! <под\-усл> негира резултат под\-услова
1457 Образац је обичан образац љуске или регуларни израз, што зависи од
1458 избора `обрасци љуске'. Можете да заобиђете глобалну вредност избора
1459 `обрасци љуске' стављањем `shell_patterns=x' у први ред датотеке
1460 менија (`x' може да буде 0 или 1).
1462 Врсту чине један или више следећих знакова:
1471 f ПРУПРИ \- први у, први из (FIFO, цев)
1477 На пример, `rlf' означава обичну датотеку, везу или прупри. Врста `t'
1478 је помало посебна, јер делује над окном уместо над датотеком. Услов
1479 `=t t' је тачан уколико постоје означене датотеке у текућем окну а
1480 нетачан уколико не постоје.
1482 Ако услов почиње са `=?' уместо са `=' биће приказан траг за
1483 поправљање кадгод се рачуна вредност услова.
1485 Услови се рачунају слева надесно. Ово значи да се
1487 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1491 ( (f *.tar.gz) | (f *.tgz) ) & (t n)
1494 Ево примера употребе услова:
1497 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1498 L Набраја садржај компримоване архиве врсте `tar'
1499 gzip \-cd %f | tar xvf \-
1504 Ако услов почиње знаком `+' (или `+?') уместо знаком `=' (или `=?'),
1505 онда се назива условом додавања. Ако је такав услов тачан, ставка
1506 менија ће бити укључена у мени. Ако је услов нетачан, ставка менија
1507 неће бити укључена у мени.
1509 Можете да комбинујете услове подразумевања са условима додавања
1510 почињући услов знаком `+=' или `=+' (или `+=?' или `=+?' ако желите
1511 траг за поправљање). Ако желите да користите два различита услова \-
1512 један за додавање а други за подразумевање, можете да пре ставке
1513 менија ставите два реда услова, један који почиње знаком `+' и други
1514 који почиње знаком `='.
1516 Коментари почињу знаком `#'. Додатни редови коментара морају да почињу
1517 знаком `#', размаком или табулатором.
1518 .\"NODE " Options Menu"
1519 .SH " Мени `Избори'"
1520 Поноћни наредник поседује неке изборе који се могу смењивати из
1521 неколико дијалога који су доступни из овог менија. Избори су укључени
1522 ако се испред њих налазе звездица или знак `x'.
1528 отвара дијалог из кога можете променити већину поставки Поноћног
1535 отвара дијалог из кога можете задати прегршт избора који управљају
1542 отвара дијалог из кога можете задати које радње желите да потврђујете.
1548 отвара дијалог из кога можете да изаберете које знакове ваш терминал
1555 отвара дијалог из кога можете да испробате тастере који не функционишу
1556 на неким терминалима и да их поправите.
1562 отвара дијалог из кога можете да задате неке изборе који су у вези са
1569 чува текуће поставке менија `Лево', `Десно' и `Избори'. Такође се чува
1570 и нешто других поставки.
1571 .\"NODE " Configuration"
1573 Избори из овог дијалога се деле у три групе: Избори окна, Пауза после
1574 покретања и Други избори.
1578 .I Прикажи резервне датотеке.
1579 Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати датотеке које се
1580 завршавају тилдом (~). Иначе оне неће бити приказане (као код избора
1581 `\-B' ГНУ\-ове наредбе `ls').
1583 .I Прикажи сакривене датотеке.
1584 Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати све датотеке које
1585 почињу тачком (као наредба `ls \-a').
1587 .I После ознаке иди доле.
1588 Ако је ово укључено, ред за бирање ће се померати надоле када означите
1589 датотеку (било тастера `Insert').
1592 Ако је овај избор укључен, падајући менији биће отворени приликом
1595 Иначе, добићете само наслов менија и мораћете да мени отворите преко
1596 тастера са стрелицама или пречицама. Препоручује се да користите
1600 Ако је овај избор укључен, датотеке и директоријуми ће бити приказани
1601 помешано. Ако је овај избор искључен, директоријуми (и везе ка
1602 директоријумима) ће бити приказани на почетку списка а друге датотеке
1605 .I Брзо учитавање директоријума.
1606 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће употребљавати трик да
1607 одреди да ли се садржај директоријума променио. Трик се састоји у томе
1608 да се директоријум освежава само ако је промењен и\-чвор директоријума;
1609 ово значи да се поновно учитавање дешава само при стварању или брисању
1610 датотека. Ако је оно што се променило и\-чвор датотеке у директоријуму
1611 (промена величине датотеке, режима или власника, итд.), приказ се не
1612 ажурира. Тада, уколико сте укључили овај избор, морате ручно (уз C\-r)
1613 да освежите садржај директоријума.
1615 .B Пауза после покретања
1617 После извршавања ваших наредби, Поноћни наредник се може паузирати,
1618 тако да имате могућност да прегледате излаз наредбе. Постоје три
1619 могуће поставке ове променљиве:
1622 Ово значи да не желите да видите излаз ваше наредбе. Ако користите
1623 конзолу ГНУ\-а или FreeBSD\-а или Икс терминал, моћи ћете да видите
1624 излаз наредбе куцајући C\-o.
1626 .I На глупим терминалима.
1627 Добићете поруку о паузи на терминалима који нису способни да прикажу
1628 излаз последње извршене наредбе (сваки терминал који није Икс терминал
1629 или конзола ГНУ\-а).
1632 Програм ће паузирати после извршавања свих ваших наредби.
1637 Ово смењује брбљивост (приказивање дијалога за сваку операцију) код
1638 операција копирања, преименовања и брисања. Ако имате спори терминал,
1639 можда ћете желети да искључите брбљиви рад. Он се аутоматски искључује
1640 ако је брзина вашег терминала мања од 9600 б/с.
1642 .I Рачунај укупне збирове.
1643 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник рачуна укупне величине у
1644 бајтовима и укупни број датотеке пре било које операције копирања,
1645 преименовања и брисања. Ово ће вам приказати тачније показатеље
1646 напретка науштрб нешто брзине. Овај избор нема ефекта ако је искључен
1651 Наредбе избора, одизбора и филтрирања подразумевано користе љусколике
1652 регуларне изразе. Да би се ово постигло, примењују се следећа
1653 претварања: знак `*' се замењује ниском `.*' (нула или више знакова);
1654 знак `?' се замењује знаком `.' (тачно један знак) а знак `.'
1655 дословном тачком. Ако је овај избор искључен, регуларни изрази су
1656 као они описани у упутству за ed(1).
1658 .I Аутоматско чување подешавања.
1659 Ако је овај избор укључен, подесиви избори Поноћног наредника ће бити
1660 сачувани у датотеци ~/.config/mc/ini при изласку из Поноћног наредника.
1662 .I Аутоматски менији.
1663 Ако је овај избор укључен, при покретању Поноћног наредника ће бити
1664 позван кориснички мени. Ово је корисно за изградњу менија за
1667 .I Користи уграђени уређивач.
1668 Ако је овај избор укључен, за уређивање датотека ће бити коришћен
1669 уграђени уређивач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
1670 уређивач задан у променљивој окружења
1672 Ако уређивач није задан, биће коришћен
1676 уграђеном уређивачу датотека\&.
1677 .\"Internal File Editor"
1679 .I Користи уграђени прегледач.
1680 Ако је овај избор укључен, за преглед датотека биће коришћен уграђени
1681 прегледач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
1682 страничник задан у променљивој окружења
1684 Ако страничник није задан, биће коришћена наредба
1688 уграђеном прегледачу датотека\&.
1689 .\"Internal File Viewer"
1691 .I Допуна: прикажи све.
1692 У случају да је допуна двосмислена, Поноћни командир ће подразумевано
1693 отворити прозор са свим могућим
1697 али само уколико притиснете
1699 и други пут. Први пут ће само допунити онолико колико је то могуће и
1700 писнути у случају двосмислености. Укључите овај избор ако желите да
1701 видите све могуће допуне после само једног притиска на
1705 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће у својству показатеља
1706 напретка приказати ротирајућу црту у доњем десном углу.
1708 .I Lynx\-олико кретање.
1709 Ако је овај избор укључен, моћи ћете да користите тастере са
1710 стрелицама да бисте се аутоматски пребацили у директоријум ако је
1711 текући избор поддиректоријум а наредбени ред празан. Подразумевано је
1712 овај избор искључен.
1714 .I Пром.дир. прати везе.
1715 Овај избор, у случају да је постављен, казује Поноћном нареднику да
1716 прати логички ланац директоријума при промени текућег директоријума,
1717 било у окнима, било при коришћењу наредбе `cd' (промена
1718 директоријума). Ово је подразумевано понашање љуске `bash'. Када је
1719 овај избор искључен, Поноћни наредник ће пратити праву структуру
1720 директоријума, па ће вас наредба `cd ..' (постављање текућег
1721 директоријума на родитељски директоријум), у случају да сте ушли у
1722 директоријум преко везе, пребацити у стварног родитеља текућег
1723 директоријума, а не у директоријум у ком је веза.
1725 .I Безбедно брисање.
1726 Ако је овај избор укључен, он отежава ненамерно брисање датотека.
1727 Наиме, тада је подразумевани избор у дијалозима потврде `Не' уместо
1728 `Да'. Овај избор је подразумевано искључен.
1731 Дијалог Изглед вам омогућује да промените општи изглед екрана. Можете
1732 да задате да ли ће бити приказани ред менија, наредбени одзивник, ред
1733 савета и ред функцијских тастера. У конзолама ГНУ\-а или FreeBSD\-а
1734 можете да задате колико редова је приказано у прозору излаза.
1736 Остатак екранске области заузимају два директоријумска окна. Можете да
1737 задате да ли се та област дели усправно или положено. Подела може бити
1738 подједнака или можете да задате неједнаку поделу.
1740 Можете да задате да ли би требало истицати посебним
1746 .IR "врсте датотека".
1747 Ако је укључено истицање дозвола, делови
1753 .IR "mode (окталне дозволе)",
1754 који се примењују на корисника Поноћног наредника ће бити истакнути
1755 бојом коју задаје кључна реч
1757 Ако је укључено истицање врста датотека, датотеке се фарбају у складу
1758 са њиховом врстом (нпр. директоријум, датотека сржи, извршна датотека,
1761 Ако је укључен избор
1762 .IR "Прикажи мини стање",
1763 при дну окана се приказује један ред података о стању тренутно
1766 Када је покренут у имитатору терминала за Икс, Поноћни наредник
1767 поставља наслов терминалског прозора на текући радни директоријум и
1768 ажурира га по потреби. Ако је ваш имитатор терминала покварен и видите
1769 неисправан излаз при покретању и промени текућег директоријума,
1771 .IR "Наслов прозора Икс терминала".
1772 .\"NODE " Confirmation"
1774 У овом менију можете подесити изборе потврде при брисању, преписивању
1775 датотека, извршавању датотека притиском на тастер `enter' и завршавању
1777 .\"NODE " Display bits"
1778 .SH " Битова у приказу"
1779 Ово се користи за подешавање опсега видљивих знакова на екрану. Ово
1780 подешавање може да буде `7 бита' или `7\-bit ASCII' ако ваш терминал
1781 или библиотека `curses' подржавају само седмобитни излаз. Поставка
1782 `ISO\-8859\-1' приказује све знаке из мапе изо 8859\-1 а `Пуно осмобитно'
1783 је за оне терминале који могу да прикажу пуне осмобитне знаке.
1784 .\"NODE " Learn keys"
1785 .SH " Научи тастере"
1786 Овај дијалог вам омогућава да испробате и промените функцијске
1787 тастере, курсорске стрелице и неке друге тастере, како би они исправно
1788 радили на вашем терминалу. Често ово није случај, јер су многе
1789 терминалске базе непотпуне или покварене.
1791 Можете се кретати уз помоћ тастера `Tab' и пречица за кретање програма
1792 `vi' (`h' лево, `j' наниже, `k' навише и `l' десно). Чим једном
1793 притиснете било који тастер за померање курсора и он је препознат,
1794 можете користити и њега.
1796 Можете испробавати тастере притиском на сваки од њих. Када притиснете
1797 тастер и он је исправно препознат, поред назива тог тастера би требало
1798 да се појави `Да'. Чим је тастер означен са `Да', он поприма своје
1799 уобичајено значење, нпр. при првом притиску на F1 обавиће се само
1800 провера тог тастера, али после ње ће притисак на тај тастер приказати
1801 помоћ. Исто важи и за тастере са стрелицама. Тастер `Tab' би требало
1802 увек да функционише.
1804 Ако неки тастери не раде исправно, нећете видети `Да' при притиску на
1805 њих. Онда ћете можда желети да их измените. То можете учинити
1806 притиском на дугме са називом тог тастера (мишем или притиском на
1807 тастер `Enter' или размакницу после бирања дугмета тастером `Tab' или
1808 стрелицама). Онда ће се појавити прозор који ће од вас тражити да
1809 притиснете тај тастер. Притисните га и сачекајте док прозор не
1810 нестане. Ако желите да прекинете, притисните само једном тастер
1811 `Escape' и сачекајте.
1813 Кад завршите са свим тастерима, можете да их сачувате. Дефиниције
1814 тастера које сте задали ће бити уписане у одељак [terminal:TERM] ваше
1815 датотеке ~/.config/mc/ini (где `TERM' представља назив вашег текућег
1816 терминала). Дефиниције тастера који су већ исправно радили се не
1818 .\"NODE " Virtual FS"
1820 Овај избор вам пружа могућност управљања подешавањима
1822 виртуалног система датотека\&.
1823 .\"Virtual File System"
1825 Поноћни наредник чува у меморији податке о неким виртуалним системима
1826 датотека да би убрзао приступ датотекама из тог система (нпр. спискови
1827 датотека добављени са сервера FTP\-а).
1829 Такође, како би приступио садржају компримованих датотека (нпр.
1830 компримованих датотека врсте `tar'), Поноћни наредник мора да створи
1831 привремену некомпримовану датотеку на вашем диску.
1833 Како и подаци у меморији и привремене датотеке на диску заузимају
1834 ресурсе, можда ћете желети да подесите параметре остављених података
1835 како бисте смањили количину употребљених ресурса или повећали брзину
1836 приступа често коришћеним системима датотека.
1838 .I Систем датотека врсте `tar'
1839 мора да прочита целу датотеку само да би приказао списак датотека,
1840 због формата архива врсте `tar'. Како је већина датотека врсте `tar'
1841 обично компримована, (обичне датотеке врсте `tar' су угрожена врста),
1842 систем датотека врсте `tar' мора да их отпакује на диск, на привремено
1843 место, и тек тада приступи отпакованој датотеци као што би приступио
1844 обичној датотеци врсте `tar'.
1846 Сад, пошто сви ми волимо да разгледамо датотеке и датотеке врсте `tar'
1847 свуда на диску, уобичајено је да ћете напустити датотеку врсте `tar' и
1848 касније је поново посетити. Пошто је отпакивање споро, Поноћни
1849 наредник ће на одређено време смештати све податке у меморију. Када то
1850 одређено време истекне, биће ослобођени сви ресурси додељени том
1851 систему датотека. Подразумевано време чекања је један минут.
1854 Систем датотека FTP\-а
1856 (ftpfs) вам омогућава да разгледате директоријуме на удаљеним
1857 серверима FTP\-а. Он садржи неколико избора.
1859 .I анонимна лозинка за ftp
1860 је лозинка која ће се користити када се пријављујете као `anonymous'.
1861 Нека места захтевају исправну адресу епоште. Са друге стране,
1862 вероватно не желите да остављате вашу праву адресу епоште на
1863 непровереним местима, а посебно уколико не користите филтрирање
1866 ftpfs чува списак директоријума који добавља са сервера FTP\-а у
1867 остави. Време трајања оставе се може подесити избором
1868 .IR "`истекло време за оставу дир. ftpfs\-а'".
1869 Ниска вредност овог избора може успорити сваку радњу над ftpfs\-ом, јер
1870 онда свака радња захтева слање захтева серверу FTP\-а.
1872 Можете да задате посредничког домаћина FTP\-а. Пазите, јер је већина
1873 модерних заштитних зидова у потпуности неприметна, макар за FTP
1874 (погледајте доле), па се посредници за FTP сматрају застарелим.
1877 .IR "Увек користи посредника за ftp",
1878 можете да користите узвичник да бисте укључили посредника за извесне
1879 домаћине. Погледајте одељак
1881 Систем датотека FTP\-а
1885 Ако је овај избор укључен, програм ће или: гледати датотеку
1886 %prefix%/lib/mc/mc.no_proxy и тражити редове који садрже називе
1887 домаћина који су локални (ако назив домаћина почиње тачком,
1888 претпоставља се да се ради о домену) и претпоставиће да су називи
1889 домаћина без тачака непосредно приступачни. Свим другим домаћинима ће
1890 се приступати кроз заданог посредника за FTP.
1892 Можете да укључите употребу датотеке
1894 у којој се чувају корисничка имена и лозинке за сервере ftp\-а.
1895 Погледајте netrc(5) за опис формата датотке .netrc.
1897 .I Користи пасивни режим
1898 укључује употребу пасивног режима FTP\-а, при коме повезивање ради
1899 преноса података покреће клијент, а не сервер. Овај избор се
1900 препоручује и подразумевано је укључен. Ако се овај избор искључи,
1901 податковна повезивања покреће сервер. Ово може да не ради са одређеним
1903 .\"NODE " Save Setup"
1904 .SH " Сачувај подешавања"
1905 При покретању, Поноћни наредник ће покушати да учита податке о
1906 покретању из датотеке ~/.config/mc/ini. Ако ова датотека не постоји, учитаће
1907 податке из датотеке са подешавањима за цео систем. Ако ни она не
1908 постоји, ПН ће користити подразумеване поставке.
1911 .I Сачувај подешавања
1912 ствара датотеку ~/.config/mc/ini чувањем текућих поставки менија
1915 .\"Left and Right Menus"
1922 .IR "Аутоматско чување подешавања",
1923 ПН ће увек чувати текуће поставке при излазу.
1925 Постоје и поставке које се не могу променити из менија. Да бисте
1926 променили те поставке, морате да уређујете датотеку са поставкама из
1927 вашег омиљеног уређивача. Погледајте одељак
1930 .\"Special Settings"
1931 за више информација.
1933 .\"NODE "Executing operating system commands"
1934 .SH "Извршавање наредби оперативног система"
1935 Можете да извршите наредбе укуцавши их непосредно у ред за унос
1936 Поноћног наредника, или избором програма кога желите да извршите редом
1937 за бирање у окну и притиском на тастер `Enter'.
1939 Уколико притиснете тастер `Enter' над датотеком која није извршна,
1940 Поноћни наредник ће упоредити врсту изабране датотеке са врстама из
1943 .\"Edit Extension File"
1944 Ако је пронађена врста која одговара траженој, онда ће се извршити код
1945 придружен тој врсти. Пре извршења наредбе врши се веома једноставно
1948 .\"Macro Substitution"
1949 .\"NODE " The cd internal command"
1950 .SH " Уграђена наредба пром.дир."
1952 .I cd (промена текућег директоријума)
1953 тумачи Поноћни наредник; она се не предаје наредбеној љусци ради
1954 извршавања. Стога се можда неће вршити сва она згодна раширења и
1955 замене макроа које обавља ваша љуска, иако ће се нека примењивати:
1958 Тилда (~) ће се заменити називом вашег домаћег директоријума, а ако
1959 додате корисничко име после тилде, биће замењена називом корисничког
1960 директоријума заданог корисника.
1962 На пример, ~guest представља домаћи директоријум корисника guest, а
1963 ~/guest је директоријум под именом guest у вашем домаћем
1966 .I Претходни директоријум.
1967 Можете скочити на директоријум који сте претходно користили уз посебан
1968 назив директоријума: `\-', овако:
1971 .I Директоријуми CDPATH\-а.
1972 Ако се директоријум задан у наредби
1974 не налази у текућем директоријуму, Поноћни наредник ће користити
1975 вредност променљиве окружења
1977 да би тражио директоријум у било ком директоријуму наведеном у тој
1980 На пример, могли бисте да подесите вашу променљиву
1982 на ~/src:/usr/src, тиме омогућивши да пређете у било који
1983 поддиректоријум унутар директоријума ~/src и /usr/src, и то са било
1984 ког места у систему датотека, користећи његов релативни назив (нпр. cd
1985 linux би вас одвело у /usr/src/linux).
1986 .\"NODE " Macro Substitution"
1987 .SH " Замена макроа"
1990 корисничком менију\&,
1994 наредбе зависне од врсте\&,
1995 .\"Edit Extension File"
1996 или покретања наредбе из уноса наредбеног реда, врши се једноставна
2002 Увлачење белинама, једнако позицији колоне курсора. Примењује се само
2006 Врста синтаксе текуће датотеке. Примењује се само у менију уређивача.
2009 Назив датотеке блока уређивача.
2012 Назив датотеке са грешкама.
2015 Назив текуће датотеке менија.
2018 Назив текуће датотеке.
2021 Врста текуће датотеке.
2024 Назив текуће датотеке без врсте.
2027 Назив текућег директоријума.
2030 Назив текуће датотеке у неизабраном окну.
2033 Назив директоријума у неизабраном окну.
2036 Тренутно означене датотеке.
2039 Означене датотеке у неизабраном окну.
2042 Слични макроима %t и %T, али с том разликом што се датотеке
2043 одозначавају. Можете да користите овај макро једном за ставку менија
2044 или датотеку врста, јер при следећем извршавању ниједна датотека неће
2048 Код изабраних датотека: означене датотеке, уколико постоје. У
2049 супротном, назив текуће датотеке.
2052 Ово је посебан макро који се користи за постављање текућег
2053 директоријума на директоријум задан пре макроа. Ово се пре свега
2054 користи као спрега за
2056 виртуални систем датотека\&.
2057 .\"Virtual File System"
2060 Овај макро се користи за покретање уграђеног прегледача. Он се може
2061 користити засебно, или уз аргументе. Уколико му задате аргументе, они
2062 би требало да се окруже витичастим заградама.
2064 Аргументи су следећи:
2066 да би се захтевао режим аскија;
2068 да би се захтевао хексадекадни режим;
2070 да би се наложило прегледачу да тумачи низове за полуцрна слова и
2071 подвлачење програма nroff;
2073 да би се наложило прегледачу да не тумачи наредбе nroff\-а за полуцрна
2080 Пита за замену. Приказује се прозор за унос а текст унутар витичастих
2081 заграда се користи као одзивник. Макро се замењује текстом који је
2082 унео корисник. Корисник може да притисне тастере ESC или F10 за
2083 поништавање. Овај макро још увек не ради у наредбеном реду.
2086 Уколико променљива љуске
2088 није постављена, користи се вредност
2090 Иначе, користи се вредност променљиве
2092 .\"NODE " The subshell support"
2093 .SH " Подршка за подљуске"
2094 Подршка за подљуске је избор у време превођења програма; она ради са
2095 љускама bash, tcsh и zsh.
2097 Када се код подљуске покрене, Поноћни наредник ће зачети упоредни
2098 примерак љуске (оне задане у променљивој
2100 а ако она није задана, онда оне у датотеци /etc/passwd) и покренути га
2101 у псеудотерминалу; уместо се да покреће нова љуска сваки пут при
2102 извршењу наредбе, наредба ће бити прослеђена подљусци као да сте је ви
2103 укуцали. Ово вам омогућава и да мењате променљиве љуске, користите
2104 функције љуске и задајете надимке који ће важити до изласка из
2107 Уколико користите љуску
2109 можете да задате наредбе које се извршавају при покретању подљуске у
2110 вашој датотеци ~/.local/share/mc/bashrc а посебне мапе тастатуре у датотеци
2111 ~/.local/share/mc/inputrc.
2114 могу да задају наредбе које се извршавају при покретању у датотеци
2115 ~/.local/share/mc/tcshrc.
2117 При употреби кода подљуске, можете било када да обуставите апликације
2118 пречицом C\-o и вратите се у Поноћног наредника; уколико сте обуставили
2119 апликацију, нећете моћи да се покрећете друге спољашње наредбе све док
2120 не завршите рад у апликацији коју сте обуставили.
2122 Додатна одлика употребе подљуски је да се за одзивник који приказује
2123 Поноћни наредник користи исти одзивник који користите у љусци.
2129 садржи више информација о томе како можете да управљате кодом
2132 .SH "Промена дозвола"
2133 Прозор `Промена дозвола' се користи за промену битова атрибута групе
2134 датотека и директоријума. Он се може покренути пречицом C\-x c.
2136 Прозор `Промена дозвола' се састоји из два дела \-
2141 У одељку Датотека су приказани назив датотеке или директоријума и
2142 њене дозволе у окталном облику, као и њен власник и група.
2144 У одељку Дозволе постоји низ кућица које одговарају битовима атрибута
2145 датотеке. При промени битова атрибута, видећете да се октална вредност
2146 у одељку Датотека мења.
2148 Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица), користите
2149 .I тастере са стрелицама
2152 Да бисте променили стање кућица или изабрали дугме користите
2154 Такође можете да користите пречице са дугмади да бисте их брже
2155 активирали. Пречице су приказане у виду истакнутих слова на дугмадима.
2157 Да бисте поставили битове атрибута, користите тастер `Enter'.
2159 При раду са групом датотека или директоријума, потребно је само да
2160 притиснете тастер миша када је показивач над битовима које желите да
2161 поставите или очистите. Када сте изабрали битове које желите да
2162 промените, изаберите једно од дугмади (Постави означене или Очисти
2165 На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које сте задали,
2166 можете да користите дугме
2168 које ће радити над свим означеним датотекама.
2171 поставља само означене атрибуте за све изабране датотеке
2173 .B [Постави означене]
2174 поставља означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
2176 .B [Очисти означене]
2177 чисти означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
2180 поставља атрибуте једне датотеке
2183 поништава наредбу промене дозвола
2185 .SH "Промена власника"
2186 Наредба промене власника се користи да би се променио власник/група
2187 датотеке. Пречица за ову наредбу је C\-x o.
2188 .\"NODE "Advanced Chown"
2189 .SH "Напредна промена власника"
2190 Наредба Напредна промена власника представља комбинацију наредби
2198 у један прозор. Можете да одједном промените дозволе и власника/групу
2200 .\"NODE "File Operations"
2201 .SH "Операције над датотекама"
2202 При копирању, премештању или брисању датотека Поноћни наредник
2203 приказује дијалог операција над датотекама. Он приказује датотеке које
2204 се тренутно обрађују и проценат текуће датотеке који је обрађен. Ред
2205 са бројем приказује колико је означених датотека обрађено. Ред са
2206 бајтовима приказује обрађени проценат укупне величине означених
2207 датотека. Уколико је брбљивост искључена, неће бити приказани редови
2210 У дну дијалога постоје два дугмета. Притиском на дугме Прескочи,
2211 остатак текуће датотеке ће бити прескочен. Притиском на дугме Прекини,
2212 цела операција ће бити прекинута а остале датотеке прескочене.
2214 Постоје још три друга дијалога које можете да покренете током
2215 операција са датотекама.
2217 Дијалог грешке вас обавештава о врсти грешке и садржи три избора.
2218 Обично ћете бирати дугме Прескочи да бисте прескочили датотеку или
2219 дугме Прекини да бисте прекинули целокупну операцију. Можете такође да
2220 изаберете дугме Понови уколико сте проблем решили са другог терминала.
2222 Дијалог замене се приказује када покушате да копирате или преместите
2223 датотеку преко постојеће датотеке. Дијаог приказује датуме и величине
2224 обеју датотека. Притисните дугме Да како бисте преписали датотеку,
2225 дугме Не како бисте прескочили датотеку, дугме Све да бисте преписали
2226 све датотеке, дугме Ништа да не препишете ниједну датотеку а дугме
2227 Ажурирај да бисте преписали датотеку ако је изворна датотека новија од
2228 одредишне. Можете да прекинете целу операцију притиском на дугме
2231 Дијалог рекурзивног брисања се приказује када покушате да обришете
2232 директоријум који није празан. Притисните дугме Да како бисте
2233 рекурзивно обрисали директоријум, дугме Не како бисте прескочили
2234 директоријум, дугме Све како бисте обрисали све директоријуме а дугме
2235 Ништа како бисте прескочили све непразне директоријуме. Можете да
2236 прекинете целу операцију притиском на дугме Прекини. Уколико изаберете
2237 дугме Да или Све, бићете упитани за потврду. Притисните Да само
2238 уколико сте заиста уверени да желите да рекурзивно бришете тај
2241 Уколико сте означили датотеке и над њима спровели операцију,
2242 одозначиће се само датотеке над којима је операција успела. Датотеке
2243 које нису успеле или су прескочене остају означене.
2244 .\"NODE "Mask Copy/Rename"
2245 .SH "Копирање/преименовање са маском"
2246 Операције копирања/премештања вам омогучавају да на лак начин
2247 преносите називе датотека. Да бисте то урадили, морате да задате
2248 исправну изворну маску, и да задате неке џокерске знаке, обично у
2249 наставку одредишта. Све датотеке које одговарају изворној масци ће
2250 бити копиране/преименоване у складу са одредишном маском. Уколико
2251 постоје означене датотеке, биће преименоване само означене датотеке
2252 које одговарају изворној масци.
2254 Постоје и други избори које можете да поставите:
2258 одређује да ли да се симвезе и тврде везе из изворног директоријума (и
2259 рекурзивно из поддиректоријума) превежу у одредишном директоријуму или
2260 да им се прекопира садржај.
2262 .B Зарони у поддиректоријуме
2264 одређује шта се ради када би требало копирати изворни директоријум,
2265 али одредишни директоријум већ постоји. Подразумевана радња је да се
2266 садржај изворног директоријума копира у одредишни директоријум.
2267 Укључивањем овог избора изворни директоријум ће копирати као
2268 поддиректоријум одредишног директоријума.
2270 На пример, уколико желите да копирате директоријум
2272 који садржи датотеку
2276 који већ постоји. Подразумевано (када избор
2277 .B Зарони у поддиректоријуме
2278 није постављен), ПН ће копирати датотеку
2281 .IR `/lan/trla/baba' .
2282 Укључивањем овог избора биће створен директоријум
2283 .IR `/lan/trla/trla' ,
2287 .IR `/lan/trla/trla/baba' .
2291 одређује да ли да се чувају дозволе, датуми и (у случају да сте
2292 администратор) власник изворних датотека. Ако овај избор није
2293 постављен, поштоваће се текућа вредност подразумеване маске (umask).
2295 .B Користи обрасце љуске: укључено
2297 Када је избор Обрасци љуске укључен, можете да користите џокерске
2298 знаке `*' и `?' у изворној масци. Они функционишу на исти начин као у
2299 љусци. У одредишној масци су дозвољени само џокерски знаци `*' и
2300 `\\<цифра>'. Први џокерски знак `*' у одредишној масци одговара првој
2301 џокерској групи из изворне маске, други знак `*' одговара другој, итд.
2302 Џокерски знак `\\1' одговара првој џокерској групи из изворне маске,
2303 знак `\\2' другој, и тако даље до `\\9'. Џокерски знак `\\0'
2304 представља цео назив изворне датотеке.
2308 Ако је изворна маска `*.tar.gz', одредиште је `/bla/*.tgz' а датотека
2309 која се копира `foo.tar.gz', копија ће се звати `foo.tgz' у
2310 директоријуму `/bla'.
2312 Уколико претпоставимо да желите да замените основни део назива и
2313 врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд, било би
2314 потребно да задате изворну маску `*.*' а одредишну `\\2.\\1'.
2316 .B Користи обрасце љуске: искључено
2318 Уколико је избор Обрасци љуске искључен, ПН неће самостално груписати
2319 обрасце. У изворној масци ћете морати да користите изразе као што је
2320 `\\(...\\)' да бисте задали значење за џокерске знаке у одредишној
2321 масци. Ово је флексибилније, али и захтева више куцања. Иначе,
2322 одредишне маске су сличне ситуацији у којој су обрасци љуске укључени.
2326 Ако је изворна маска `^\\(.*\\)\\.tar\\.gz$', одредишна маска
2327 `/lan/*.tgz' а датотеку би требало копирати у `baba.tar.gz', копија ће
2328 се наћи у `/lan/baba.tgz'.
2330 Претпоставимо да желите да замените основни назив датотеке и врсту,
2331 како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд. Изворна маска за ово
2332 је `^\\(.*\\)\\.\\(.*\\)$' а одредишна `\\2.\\1'.
2334 .B Претварања великих у мала слова и обрнуто
2336 Можете и да промените да ли су слова мала или велика у називима
2337 датотека. Уколико користите `\\u' или `\\l' у одредишној масци,
2338 следећи знак ће бити претворен у велика слова или мала слова, тим
2341 Уколико користите `\\U' или `\\L' у одредишној масци, следећи знаци ће
2342 бити претворени у велика или мала слова, тим редом, све до следећег
2343 `\\E', `\\U', `\\L' или краја назива датотеке.
2345 `\\u' и `\\l' су јачи од `\\U' и `\\L'.
2347 На пример, уколико је изворна маска `*' (при укљученим обрасцима
2348 љуске) или `^\\(.*\\)$' (при искљученим обрасцима љуске) а одредишна
2349 маска је `\\L\\u*', називи датотека ће бити пребачени у такве, који
2350 имају почетно велико, а остала мала слова.
2352 Можете да користите и `\\' као знак за цитирање. На пример, `\\\\' је
2353 обрнута коса црта а `\\*' је звездица.
2354 .\"NODE "Internal File Viewer"
2355 .SH "Уграђени прегледач датотека"
2356 Уграђени прегледач датотека пружа два режима приказа: аски и
2357 хексадекадни. Да бисте сменили приказе, користите тастер F4. Уколико
2358 имате инсталиран ГНУ\-ов програм gzip, он ће бити коришћен за
2359 самораспакивање датотека по потреби.
2361 Прегледач ће покушати да користи најбољи начин за приказ података који
2362 пружа ваш систем или врста датотека. Уграђени прегледач датотека ће
2363 тумачити неке низове ниски како би поставио атрибуте полуцрног или
2364 подвученог исписа, на тај начин улепшавајући приказ ваших датотека.
2366 У хексадекадном режиму могућност за претраживање прихвата текст под
2367 наводницима и константне бројеве. Текст у наводницима се тражи
2368 дословно, без окружујућих наводника. Сваки број представља један бајт
2369 који се тражи. Можете да мешате цитирани текст са константама на
2373 "Ниска" \-1 0xBB 012 "још текста"
2376 Приметите да је 012 октални број. \-1 се претвара у 0xFF.
2378 Ево још неких детаља о прегледачу: на системима који имају системски
2379 позив mmap(2), програм мапира датотеку уместо да је учита; уколико
2380 систем нема системски позив mmap(2) или датотека одговара радњи која
2381 захтева филтар, онда ће прегледач користити растуће прихватнике, тиме
2382 учитавајући само оне делове датотеке којима стварно приступате (овим
2383 су обухваћене и компримоване датотеке).
2385 Ево списка радњи које су придружене тастерима које Поноћни наредник
2386 прихвата у уграђеном прегледачу.
2389 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.
2392 Смењује режим прелома.
2395 Смењује хексадекадни режим.
2398 Иди на ред. Ово ће вас упитати за број реда и приказаће тај ред.
2401 Претрага регуларних израза.
2404 Претрага регуларних израза уназад.
2407 Обична претрага / претрага у хексадекадном режиму.
2410 Покреће обичну претрагу уколико израз за претрагу није претходно
2411 задан, а иначе налази следеће задовољење.
2414 Покреће претрагу уназад уколико израз за претрагу није претходно
2415 задан, а иначе налази уназад следеће задовољење.
2418 Смењује сирови/рашчлањени режим: ово ће приказати датотеку онако каква
2419 је она на диску или, у случају да је у датотеци mc.ext задан филтар за
2420 обраду, као излаз филтра. Текући режим је увек онај други од оног
2421 који стоји на натпису дугмета, пошто се на дугмету налази режим који
2422 укључујете тим тастером.
2425 Смењује форматирани/неформатирани режим: када је укључен форматирани
2426 режим, прегледач ће тумачити неке низове ниски, како би приказао
2427 полуцрн и подвучен текст у различитим бојама. Такође, натпис дугмета
2428 садржи неукључени режим.
2431 Излази из уграђеног прегледача датотека.
2433 .B следећа\-страна, размакница, C\-v.
2434 Клиза једну страну унапред.
2436 .B претходна\-страна, M\-v, C\-b, backspace.
2437 Клиза једну страну уназад.
2440 Клиза један ред унапред.
2443 Клиза један ред уназад.
2449 Прелази у подљуску и приказује наредбени екран.
2452 Поставља ознаку `n'.
2455 Скаче на ознаку `n'.
2458 Скаче на следећу датотеку.
2461 Скаче на претходну датотеку.
2466 Можете да саопштите прегледачу датотека како да прикаже датотеку,
2469 уређивање датотеке врста\&.
2470 .\"Edit Extension File"
2471 .\"NODE "Internal File Editor"
2472 .SH "Уграђени уређивач датотека"
2473 Уграђени уређивач датотека је моћан екрански уређивач. Он може да
2474 уређује датотеке величине до 64 мегабајта. Могуће је уређивати бинарне
2475 датотеке. Уграђени уређивач датотека се покреће преко тастера
2479 .I use_internal_edit
2480 постављен у датотеци са почетним поставкама.
2482 Одлике које су тренутно подржане су: копирање, премештање, брисање,
2483 исецање, лепљење блокова; опозив тастер\-по\-тастер; падајући менији;
2484 уметање датотека; макронаредбе; претраживање и замена регуларним
2485 изразима; означавање текста уз помоћ пречице shift\-стрелица (уколико
2486 то подржава терминал); смењивање уметања и преписивања текста; прелом редова;
2487 самоувлачење; подесива величина табулатора; истицање синтаксе за разне
2488 врсте датотека и избор да се блокови текста прослеђују наредбама
2489 љуске, као што су `indent' и `ispell'.
2491 Уређивач се врло лако употребљава и да бисте га користили није вам
2492 потребно посебно подучавање. Да бисте видели која пречица шта ради,
2493 погледајте одговарајући падајући мени. Друге пречице су: тастери за
2494 кретање у комбинацији са тастером `Shift' за означавање текста.
2500 лепи из датотеке `mcedit.clip'.
2506 брише означени текст. Такође функционише и означавање мишем, а можете,
2507 као и обично, да заобиђете миша држећи тастер `shift' уз превлачење
2508 мишем да бисте омогућили обично терминалско означавање мишем.
2510 Да бисте задали макро, притисните
2512 а онда откуцајте тастере које желите да извршите. Када сте готови,
2515 Тада можете да доделите макро било којем тастеру притиском на тај
2516 тастер. Макро ће бити извршен када притиснете
2518 и додељени тастер. Макро ће такође бити извршен ако притиснете тастере
2519 `Meta', `Ctrl' или `Esc' са додељеним тастером, уз услов да се та
2520 пречица не користи за нешто друго. Када су једном задане, макронаредбе
2521 се смештају у датотеку
2522 .B ~/.local/share/mc/mcedit/mcedit.macros
2523 у вашем домаћем директоријуму. Можете да обришете макро брисањем
2524 одговарајућег реда у овој датотеци.
2527 ће форматирати текући означени блок (обичан текст или код у језику
2531 или другом). Овим се управља преко датотеке
2532 .B %prefix%/share/mc/edit.indent.rc
2533 која ће бити копирана у
2534 .B ~/.local/share/mc/mcedit/edit.indent.rc
2535 у вашем домаћем директоријуму први пут када је будете користили.
2537 Уређивач такође приказује неамеричке знаке (160 и више). При уређивању
2538 бинарних датотека би требало да поставите
2540 на 7 битова, у менију Избори, како бисте задржали исправно исцртавање
2542 .\"NODE "Completion"
2544 Нека Поноћни наредник куца место вас.
2546 Ово представља покушај да се изврши допуна у тексту пре текуће
2547 позиције. ПН ће покушати допуну, сматрајући да је текст променљива
2548 (уколико текст почиње знаком
2550 корисничко име (уколико текст почиње знаком
2552 назив домаћина (уколико текст почиње знаком
2554 или наредба (уколико сте у наредбеном реду, где можете да укуцате
2555 наредбу, могуће допуне ће бити и резервисане речи љуске и уграђене
2556 наредбе љуске). Уколико ништа од овога не одговара, покушаће допуну
2559 Допуна назива датотеке, корисничког имена, променљивих и назива
2560 домаћина функционише у свим редовима уноса, док је допуна наредби
2561 специјалност наредбеног реда. Уколико је допуна двосмислена (постоји
2562 више различитих могућности), ПН ће писнути а оно што ће урадити
2563 следеће зависи од стања избора
2564 .I Допуна: прикажи све
2569 Уколико је овај избор укључен, после текуће позиције ће искочити
2570 списак свих могућности, и моћи ћете да изаберете исправну ставку
2571 тастерима са стрелицама и тастером
2573 Можете и да укуцате прва слова којима се могућности разликују једна од
2574 друге како бисте се преместили на подскуп свих могућности и допунили
2575 што више. Уколико поново притиснете
2577 у списку ће бити приказан само подскуп, а иначе ће бити означена прва
2578 ставка која одговара свим претходним знаковима. Чим нестане
2579 двосмислености, дијалог ишчезава, али га можете сакрити тастерима за
2583 и тастерима са стрелицама налево и надесно. Уколико је избор
2587 искључен, дијалог ће искочити само уколико притиснете пречицу
2589 по други пут; када је притиснете први пут ПН ће само писнути.
2590 .\"NODE "Virtual File System"
2591 .SH "Виртуални систем датотека"
2592 Поноћни наредник садржи слој кода за приступ систему датотека; овај
2593 слој кода се назива скретница виртуалног система датотека. Скретница
2594 виртуалног система датотека омогућава Поноћном нареднику да ради над
2595 датотекама који се не налазе у Униксовом систему датотека.
2597 За сада се уз Поноћног наредника испоручује неколико Виртуалних
2598 система датотека (ВСД): систем датотека
2600 који се користи за приступ обичном Униксовом систему датотека; систем
2603 који се користи за рад са датотекама на удаљеним системима преко
2604 протокола FTP; систем датотека
2606 који се користи за рад са обичним и компримованим датотекама врсте
2607 `tar'; систем датотека
2609 који се користи за опоравак обрисаних датотека на системима датотека
2610 `ext2' (подразумевани систем датотека за систем ГНУ),
2612 (за рад са датотекама преко повезивања љуске, као што су `rsh' и
2615 (систем датотека Поноћног наредника), систем датотека који је заснован
2616 на мрежи. Уколико је код преведен са подршком за
2618 моћи ћете да радите са датотекама на удаљеним системима преко
2619 протокола SMB (CIFS).
2621 Обезбеђен је и општи систем
2623 (спољашњи виртуални систем датотека), како би се лако прошириле
2624 могућности ВСД преко списа и спољашњег софтвера.
2626 Код скретнице ВСД ће тумачити све коришћене путање и усмеравати их на
2627 исправан систем датотека; формати који се користе за сваки од система
2628 датотека су описани касније у њиховим одељцима.
2629 .\"NODE " FTP File System"
2630 .SH " Систем датотека FTP\-а"
2631 Систем датотека FTP\-а (ftpfs) вам омогућава да радите са датотекама на
2632 удаљеним машинама. Да бисте га користили, можете да користите ставку
2634 .I Повезивање FTP\-ом
2635 или да директно поставите ваш текући директоријум преко наредбе
2637 на путању која изгледа овако:
2639 .I ftp://[!][корисник[:лозинка]@]машина[:порт][удаљени\-дир]
2646 су необавезни. Уколико задате елемент
2648 Поноћни наредник ће се пријавити на удаљену машину под тим корисничким
2649 именом, а иначе ће користити анонимну пријаву или корисничко име из
2654 представља лозинку која се користи за повезивање. Не препоручује се
2655 употреба лозинке у називу директоријума ВСД\-а, јер се она онда може
2656 појавити на екрану као обичан текст и може да буде сачувана у историју
2659 Да бисте укључили посредника за FTP, ставите
2661 (узвичник) пре назива домаћина.
2666 ftp://ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
2667 ftp://tsx\-11.mit.edu/pub/linux/packages
2668 ftp://!iza.zast.zida.edu.cs/pub
2669 ftp://guest@udaljeni\-domacin.com:40/pub
2670 ftp://miguel:xxx@server/pub
2673 Молим да ради избора ftpfs\-а погледате дијалог
2675 Виртуални систем датотека\&.
2677 .\"NODE " Tar File System"
2678 .SH " Систем датотека врсте `Tar'"
2679 Систем датотека врсте `tar' вам омогућава приступ само за читање вашим
2680 датотекама врсте `tar' преко наредбе `chdir' (промена текућег
2681 директоријума). Да бисте прешли у датотеку врсте `tar', можете да
2682 користите наредбу промене текућег директоријума уз следећу синтаксу:
2684 .I /datoteka.tar/utar://[дир\-унутар\-дат]
2686 Датотека `mc.ext' већ садржи пречицу за датотеке врсте `tar', што
2687 значи да можете само показати на датотеку врсте `tar' и притиснути
2688 `Return' или `Enter' да бисте ушли у њу; погледајте одељак
2690 Уређивање датотеке врста
2691 .\"Edit Extension File"
2692 за детаље како да ово обавите.
2697 mc\-3.0.tar.gz/utar://mc\-3.0/vfs
2698 /ftp/GCC/gcc\-2.7.0.tar/utar://
2701 Последњи ред задаје пуну путању архиве врсте `tar'.
2702 .\"NODE " FIle transfer over SHell filesystem"
2703 .SH " Систем датотека FISH (пренос датотека преко љуске)"
2704 Систем датотека fish је систем датотека заснован на мрежи који вам
2705 омогућава да радите са датотекама на удаљеној машини, као да су оне у
2706 локалу. Да бисте ово користили, друга страна мора да има покренут
2707 сервер `fish', или да поседује љуску сагласну са љуском `bash'.
2709 Да бисте се повезали на удаљену машину, потребно је само да поставите
2710 текући директоријум на посебан директоријум чији назив је у следећем
2713 .I sh://[корисник@]машина[:избори]/[удаљени\-дир]
2720 су необавезни. Уколико задате елемент
2722 Поноћни наредник ће покушати да се пријави на удаљену машину под тим
2723 корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко име.
2727 су `C' \- користи компримовање и `rsh' \- користи `rsh' уместо `ssh'.
2728 Уколико је присутан елемент
2730 ваш текући директоријум на удаљеној машини ће бити постављен на тај
2736 sh://onlyrsh.mx:r/linux/local
2737 sh://joe@hocu.komprimovanje.edu:C/private
2738 sh://joe@nekomprimovan.ssh.edu/private
2740 .\"NODE " Undelete File System"
2741 .SH " Систем датотека за одбрисање"
2742 На ГНУ\-овим системима, уколико сте од програма `configure' захтевали
2743 да користи могућности одбрисања на систему датотека `ext2fs', моћи
2744 ћете да користите систем датотека за одбрисање. Опоравак обрисаних
2745 датотека је могућ само на системима датотека врсте `ext2'. Систем
2746 датотека за одбрисање је само спрега за добављање свих обрисаних
2747 датотека на систему датотека `ext2fs' библиотеке `ext2fs'\-а. Он
2748 омогућава издвајање изабраних датотека у обичну партицију.
2750 Да бисте користили овај систем датотека, морате да поставите текући
2751 директоријум на посебни назив датотеке који се састоји од префикса
2752 `undel://' и назива датотеке у којој се налази систем датотека.
2754 На пример, да бисте опоравили обрисане датотеке на другој партицији
2755 првог скази диска под ГНУ\-ом, можете да користите следећу путању:
2761 Учитавање тражених података пре него што можете да почнете разгледање
2762 датотека може потрајати.
2763 .\"NODE " SMB File System"
2764 .SH " Систем датотека SMB"
2765 `smbfs' вам омогућава да радите са датотекама на удаљеним машинама
2766 преко протокола `SMB' (или `CIFS'). Ово укључује Виндовс за радне
2767 групе, Виндовс 9x/МЕ/ИксПе, Виндовс НТ, Виндовс 2000 и Самбу. Да бисте
2768 га користили, можете да покушате са наредбом окна `Повезивање
2769 SMB\-ом...' (која је доступна преко реда менија), а можете и непосредно
2770 да промените ваш текући директоријум користећи наредбу `cd' (промена
2771 текућег директоријума) да бисте текући директоријум поставили на
2774 .I smb://[корисник@]машина[/сервис][/удаљени\-дир]
2786 се могу задати преко дијалога за унос.
2791 smb://masina/Deljeno
2793 smb://guest@masina/Public/Irlex
2795 .\"NODE " EXTernal File System"
2796 .SH " Спољашњи системи датотека (EXTFS)"
2798 вам омогућавају да на лак начин спојите бројне одлике и системе
2799 датотека са ГНУ\-овим Поноћним наредником, пишући списе.
2801 Системи датотека `extfs'\-а се могу поделити у две категорије:
2803 1. Самостални системи датотека, који нису повезани ни са једном
2804 стварном датотеком. Они представљају извесне податке за цео систем у
2805 виду стабла директоријума. Можете их позвати куцајући
2806 .RI ' `cd називсд://' '
2807 где је `називсд' кратки назив система `extfs'\-а (погледајте доле).
2808 Примери оваквих система датотека су `audio' (наводи звучне траке на
2809 CD\-овима) или `apt' (списак свих Дебијанових пакета на систему).
2811 На пример, да бисте добили списак трака врсте `CD\-Audio' са вашег
2812 уређаја за CD\-ROM\-ове, можете да откуцате
2818 2. `Архивни' системи датотека (као што су `rpm', `patchfs' и други),
2819 који представљају садржај датотеке у виду стабла директоријума. Они се
2820 могу састојати од `стварних' датотека, које су компримоване у архиву
2821 (`urar', `rpm') или виртуалних датотека, као што су поруке у
2822 сандучићима (`mailfs') или делови закрпе (`patchfs'). Да бисте
2823 приступили таквим системима датотека, требало би да на назив архиве
2826 Приметите да сама архива може да буде у другом виртуалном систему
2829 На пример, да бисте приказали садржај архиве врсте `zip' под називом
2830 `dokumenti.zip', откуцајте
2833 cd dokumenti.zip/uzip://
2836 На више начина, можете да сматрате да су спољашњи системи датотека
2837 као и сви остали директоријуми. На пример, можете их додати у брзи
2838 списак или прећи у њих из историје директоријума. Важно огреничење је
2839 то што не можете да покрећете наредбе љуске из спољашњих система
2840 датотека као на другим не\-локалним ВСД.
2842 Општи списи спољашњих система датотека који се испоручују уз Поноћног
2846 приступа дискети ДОС\-а/Виндовса `A:'
2847 .RI ( "`cd a://'" ).
2850 љуска за Дебијанов систем управљања пакетима `APT'
2851 .RI ( "`cd apt://'" ).
2854 скидање и пуштање звучних CD\-ова
2855 .RI ( "`cd audio://'"
2857 .IR "`cd device/audio://'" ).
2860 пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Лош Пингвин (Bad Penguin)
2861 .IR ( "`cd file.bpp/bpp://'" ).
2864 пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Дебијан
2865 .RI ( "`cd file.deb/deb://'" ).
2868 инсталирани пакети Дебијановог ГНУ/Линукса
2869 .RI ( "`cd deb://'" ).
2872 преглед и копирање датотека на/са калкулатора ХП48
2873 .RI ( "`cd hp48://'" ).
2876 разгледање спискова `lslR' који се могу наћи на многим серверима FTP\-а
2877 .RI ( "`cd filename/lslR://'" ).
2880 подршка за сандучиће електронске поште врсте `mbox'
2881 .RI ( "`cd mailbox/mailfs://'" ).
2884 спољашњи систем датотека за рад са унификованим и контекстним
2885 датотекама врсте `diff'
2886 .RI ( "`cd filename/patchfs://'" ).
2890 .RI ( "`cd filename/rpm://'" ).
2893 управљање базом пакета врсте `RPM'
2894 .RI ( "`cd rpms://'" ).
2896 .B ulha, urar, uzip, uzoo, uar, uha
2898 .RI ( "`cd архива/xxxx://'"
2899 где xxxx може да буде:
2907 Можете да придружите врсту датотеке одређеном спољашњем систему
2908 датотека, као што је то описано у одељку
2910 уређивање датотеке врста\&.
2911 .\"Edit Extension File"
2912 Ево примера ставке за Дебијанове пакете:
2916 Отвори=%cd %p/deb://
2920 Поноћни наредник ће покушати да открије да ли ваш терминал подржава
2921 боје преко базе терминала и назива вашег терминала. Понекад се он може
2922 збунити, па ћете можда желети да захтевате режим у боји или да
2923 искључите режим у боји преко прекидача `\-c' и `\-b', тим редом.
2925 Уколико је програм преведен са управитељом екрана `Slang' уместо
2926 `ncurses', ПН ће такође проверити да ли је постављена променљива
2928 која има сличан ефекат као прекидач `\-c'.
2930 Можете да задате терминале који увек захтевају режим у боји додавањем
2933 у одељак `Colors' датотеке са почетним поставкама. Ово ће спречити
2934 Поноћног наредника да покуша да открије да ли ваш терминал подржава
2939 color_terminals=linux,xterm
2940 color_terminals=terminal\-name1,terminal\-name2...
2943 Програм се може превести и са подршком за `ncurses' и `slang';
2944 `ncurses' нема начина да захтева режим у боји: он користи само податке
2947 Поноћни наредник поседује начин да промени подразумеване боје. За сада
2948 се боје подешавају преко променљиве окружења
2950 или одељка `Colors' у датотеци са почетним поставкама.
2952 У одељку `Colors', подразумевана мапа боја се учитава из променљиве
2954 Можете да задате другачију мапу боја терминала коришћењем назива
2955 терминала као кључ у овом одељку. На пример:
2960 xterm=menu=magenta:marked=,magenta:markselect=,red
2963 Формат задавања боје је следећи:
2966 <кључнареч>=<бојатекста>,<бојапозадине>:<кључнареч>= ...
2969 Боје су необавезне, док кључне речи могу бити: normal, selected,
2970 marked, markselect, errors, input, reverse, gauge. Боје менија су:
2971 menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel, menuinactive. Боје дијалога су:
2972 dnormal, dfocus, dhotnormal, dhotfocus. Боје помоћи су: helpnormal, helpitalic,
2973 helpbold, helplink, helpslink. Боја прегледача је: viewunderline.
2974 Посебне боје за истицање су: executable, directory, link, stalelink,
2975 device, special, core. Боје уређивача су: editnormal, editbold,
2979 одређује боју редова за унос који се користе у дијалозима упита.
2982 одређује боју испуњеног дела реда напретка, који се користи за приказ
2983 напретка операција над датотекама, као што је копирање.
2985 Дијалози користе следеће боје:
2987 се користи за обичан текст,
2989 се користи за тренутно изабрану контролу,
2991 се користи за разликовање боје пречице у обичним контролама, а боја
2993 се користи за боју истицања у тренутно изабраној контроли.
2995 Менији користе исту шему, али користе изнаке menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel
2998 Помоћ користи следеће боје:
3000 се користи за обичан текст,
3002 се користи за текст који је у страници упутства истакнут курзивом,
3004 се користи за текст који је у страници упутства истакнут полуцрним
3007 се користи за хипервезе које нису изабране, а
3009 се користи за изабране хипервезе.
3011 Посебне боје истицања одређују како су датотеке приказане у случају да
3012 је укључено истицање датотека (погледајте одељак
3017 се користи за директоријуме или симболичке везе ка директоријумима;
3019 за извршне датотеке;
3021 се користи за симболичке везе које нису ни бајате нити указују на
3024 се користи за бајате симболичке везе;
3026 \- знаковни уређаји и блок уређаји;
3028 се користи за посебне датотеке, као што су цеви и утичнице;
3030 је за датотеке сржи.
3033 Могуће боје су: black, gray, red, brightred, green,
3034 brightgreen, brown, yellow, blue, brightblue, magenta, brightmagenta,
3035 cyan, brightcyan, lightgray и white. Постоји и посебна кључна реч за
3036 провидну позадину. Она гласи: `default' и може да се користи само за
3037 боју позадине. На пример:
3041 base_color=normal=white,default:marked=magenta,default
3043 .\"NODE "Special Settings"
3044 .SH "Посебна подешавања"
3045 Већина подешавања Поноћног наредника се могу изменити из менија.
3046 Међутим, постоји нешто поставки које се могу изменити само уређивањем
3049 Ове променљиве се могу подесити у вашој датотеци `~/.config/mc/ini':
3051 .I clear_before_exec
3052 Подразумевано ће пре извршавања наредбе Поноћни наредник очистити
3053 екран. Уколико желите да видите излаз наредби на дну екрана, уредите
3054 вашу датотеку `~/.config/mc/ini' и промените вредност поља
3055 `clear_before_exec' на 0.
3058 Када притиснете тастер F3 над директоријумом, подразумевано ће ПН ући
3059 у тај директоријум. Уколико је овај прекидач постављен на 1, ПН ће
3060 питати за потврду пре промене директоријума уколико сте означили
3063 .I ftpfs_retry_seconds
3064 Ова вредност представља број секунди чекања пре покушаја поновног
3065 повезивања са сервером FTP\-а који одбија пријаву. Уколико је ова
3066 вредност нула, пријављивање се неће поново покушавати.
3069 Задаје колико највише ажурирања екрана може бити прескочено у
3070 уграђеном прегледачу датотека. Ова вредност подразумевано није
3071 значајна, јер код самостално подешава број прескочених ажурирања у
3072 складу са количином примљених притисака на тастере. Међутим, на веома
3073 спорим машинама или терминалима са брзим самопонављањем тастера,
3074 превисока вредност ће дати скоковита ажурирања екрана.
3076 Изгледа да постављање променљиве `max_dirt_limit' на 10 даје најбоље
3077 понашање, и то је подразумевана вредност.
3080 Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
3083 .I mouse_move_pages_viewer
3084 Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
3085 уграђеном прегледачу датотека.
3088 Подразумевано ће Поноћни наредник сматрати да је тастер `ESC' префикс
3089 за пречице (old_esc_mode=0). Уколико је овај избор укључен
3090 (old_esc_mode=1), тастер `ESC' ће се понашати као префикс за пречице
3091 током једне секунде, а уколико нови притисци на тастере нису
3092 регистровани, тастер `ESC' ће бити протумачен као пречица за
3093 поништавање (`ESC ESC').
3095 .I only_leading_plus_minus
3096 Дозвољава посебно третирање знакова `+', `\-', `*' у наредбеном реду
3097 (избор, одизбор, обртање избора) у случају да је наредбени ред празан.
3098 Онда нећете морати да цитирате те знаке усред наредбеног реда. Са
3099 друге стране, нећете моћи ни да их користите за промену избора уколико
3100 наредбени ред није празан.
3102 .I panel_scroll_pages
3103 Уколико је ово укључено (подразумевано), окно ће клизати за пола
3104 приказа када курсор достигне крај или почетак окна, а иначе ће само
3105 клизати за једну датотеку.
3107 .I show_output_starts_shell
3108 Ова променљива ради само уколико не користите подршку за подљуске.
3109 Када користите пречицу `C\-o' да бисте прешли на кориснички екран,
3110 уколико је ово подешено, добићете свежу љуску. Иначе ће вас притисак
3111 на било који тастер довести у Поноћног наредника.
3114 Уколико је овај прекидач постављен, онда ће тастери `home' и `end'
3115 радити мало другачије над окнима; уместо да се избор помера на прву и
3116 последњу датотеку у окну, тастери ће имати следећи ефекат:
3118 Тастер `home' ће: ићи на средњи ред, уколико се налазимо испод њега;
3119 иначе ће ићи на први ред, осим уколико се већ налазимо у првом реду, а
3120 тада ће ићи на прву датотеку у окну.
3122 Тастер `end' се слично понаша: ићи ће доле на средњи ред, уколико се
3123 налазимо на њему; иначе ће ићи на последњи ред, осим уколико смо већ у
3124 последњем реду, а тада ће ићи на последњи назив датотеке у окну.
3126 .I use_file_to_guess_type
3127 Уколико је ова променљива укључена (подразумевано), ПН ће покренути
3128 наредбу `file' за одређивање врсте датотека које су задане у
3130 датотеци `mc.ext'\&.
3131 .\"Edit Extension File"
3134 Уколико је ова променљива укључена (подразумевано је искључена),
3135 приликом разгледања система датотека у окну које је у режиму Стабла,
3136 друго окно ће се аутоматски поново учитати у изабраном директоријуму.
3137 .\"NODE "Terminal databases"
3138 .SH "Базе терминала"
3139 Поноћни наредник обезбеђује начин да поправи вашу системску базу
3140 терминала без потребе за администраторским привилегијама. Поноћни
3141 наредник претражује системску датотеку са почетним поставкама
3142 (датотеку `mc.lib' у библиотечком директоријуму Поноћног наредника),
3143 онда одељак `terminal:назив\-вашег\-терминала' у датотеци `~/.config/mc/ini',
3144 и онда одељак `terminal:general', чији сваки ред садржи симбол тастера
3145 кога желите да задате, после кога следи знак једнакости и задавање
3146 тастера. Можете да користите посебан облик `\\e' да бисте представили
3147 наведени знак и `^x' да бисте представили знак `control\-x'.
3149 Доступни симболи тастера су:
3152 f0 до f20 Функцијски тастери f0\-f20
3156 up тастер `стрелица навише'
3157 down тастер `стрелица наниже'
3158 left тастер `стрелица налево'
3159 right тастер `стрелица надесно'
3160 pgdn тастер `page down'
3161 pgup тастер `page up'
3162 insert знак `insert'
3163 delete знак `delete'
3167 На пример, како бисте задали да тастер `insert' буде `Escape + [ + O +
3168 p', можете да поставите ово у датотеци са почетним поставкама:
3176 представља низове цитирања који се користе за поступак допуне; ово се
3177 подразумевано покреће са M\-tab, али можете да задате и друге пречице
3178 за исту радњу (на оним тастатурама са тонама финих и неискоришћених
3183 Програм ће добавити све своје податке у односу на променљиву окружења
3185 Ако ова променљива није постављена, биће употребљен директоријум
3188 .I %prefix%/share/mc/mc.hlp
3190 Датотека помоћи за програм.
3192 .I %prefix%/share/mc/mc.ext
3194 Подразумевана системска датотека врста.
3196 .I ~/.config/mc/mc.ext
3198 Корисничке датотеке врста, подешавања прегледача и уређивача. Уколико
3199 постоје, оне заобилазе системске датотеке.
3201 .I %prefix%/share/mc/mc.ini
3203 Подразумевана системска подешавања Поноћног наредника; користе се само
3204 у случају да корисник нема сопствену датотеку ~/.config/mc/ini.
3206 .I %prefix%/share/mc/mc.lib
3208 Глобалне поставке Поноћног наредника. Поставке из ове датотеке се
3209 односе на све кориснике без обзира на то да ли они имају своје
3210 датотеке ~/.config/mc/ini или не. За сада, из датотеке mc.lib се учитавају
3213 поставке терминала\&.
3214 .\"Terminal databases"
3218 Корисничка подешавања. Ако је ова датотека присутна, подешавања се
3219 учитавају из ње уместо из системске почетне датотеке.
3221 .I %prefix%/share/mc/mc.hint
3223 Ова датотека садржи савете (колачиће) који се приказују у програму.
3225 .I %prefix%/share/mc/mc.menu
3227 Ова датотека садржи подразумевани мени програма за цео систем.
3229 .I ~/.config/mc/menu
3231 Кориснички мени програма. Ако је ова датотека присутна, онда се она
3232 користи уместо менија програма система.
3236 Списак директоријума за одлику `стабло директоријума' и
3237 директоријумски поглед.
3241 Локални кориснички мени. Ако је ова датотека присутна, онда се она
3242 користи уместо менија програма дома или система.
3245 Овај програм се расподељује под одредбама ГНУ\-ове опште јавне лиценце
3246 коју је објавила Задужбина за слободни софтвер. Погледајте уграђену
3247 помоћ за детаље о Лиценци и одсуству гаранције.
3248 .\"NODE "AVAILABILITY"
3250 Најновија верзија овог програма се може наћи на адреси
3251 ftp://ftp.gnu.org/gnu/mc/.
3254 ed(1), gpm(1), terminfo(1), view(1), sh(1), bash(1),
3258 Страница Поноћног наредника на Међународној мрежи:
3259 http://www.midnight\-commander.org/
3263 Аутори и дародавци су наведени у датотеци AUTHORS из изворне
3267 Погледајте датотеку TODO из дистрибуције за информације о томе шта
3270 Ако желите да пријавите проблем у вези са програмом, молим да пошаљете
3271 еписмо на следећу адресу: mc\-devel@gnome.org.
3273 Доставите детаљан опис грешке, верзију програма коју користите
3275 приказује овај податак) и оперативни систем под којим покрећете
3276 програм. Ако програм крахира, било би нам корисно да нам пошаљете мапу
3277 стога (stack trace).