2 .TH ПН 1 "%DATE_OF_MAN_PAGE%" "ПН верзија %DISTR_VERSION%" "ГНУ\-ов поноћни наредник"
5 mc \- Визуална љуска за Униксолике системе.
9 [\-abcCdfhPstuUVx] [\-l дневник] [дир1 [дир2]] [\-e [датотека]] [\-v датотека]
12 ГНУ\-ов поноћни наредник је прегледач директоријума и управитељ
13 датотекама за Униксолике оперативне системе.
19 Искључује употребу графичких знакова за цртање.
22 Захтева приказ у режиму без боја.
25 Захтева обојени режим; молим да погледате одељак
32 Задавање другачијег скупа боја у наредбеном реду. Формат аргумента је
39 Искључује подршку за миша.
42 Покреће уграђени уређивач. Ако је задан назив датотеке, отвара га при
47 Приказује уграђене путање за тражење датотека Поноћног наредника.
50 Поставља меке тастере на подразумеване вредности из база
51 termcap/terminfo. Корисно је само на ХП\-овим терминалима када не
52 функционишу функцијски тастери.
55 Чува дијалог ftpfs\-а са сервером у датотеку.
58 Штампа последњи радни директоријум у задану датотеку. Овај избор не би
59 требало непосредно користити. Уместо тога, требало би га користити из
60 посебног списа љуске који аутоматски поставља текући директоријум
61 љуске на последњи директоријум у коме се налазио Поноћни наредник.
63 .B %prefix%/share/mc/bin/mc.sh
64 (за кориснике љуски bash и zsh) или
65 .B %prefix%/share/mc/bin/mc.csh
66 (за кориснике љуске tcsh), тим редом, да бисте задали
68 као надимак за одговарајући спис љуске.
71 Укључује режим спорог терминала; у овом режиму програм неће исцртавати
72 скупе знакове за цртање линија и искључиће брбљиви режим.
75 Користи се само ако је код преведен уз коришћење библиотеке Slang и
76 базе terminfo: овај избор чини да Поноћни наредник користи вредност
79 за податак о терминалу уместо података из системске базе терминала
82 Искључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
83 је Поноћни наредник преведен са подршком за упоредне љуске).
86 Укључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
87 је Поноћни наредник преведен са подршком за подљуске која је подешена
88 као необавезна одлика).
91 Покреће уграђени прегледач за преглед задане датотеке. Погледајте и
95 Приказује верзију програма.
98 Захтева режим Икс терминала. Користи се када је програм покренут на
99 терминалима који имају подршку за Икс терминале (два екранска режима,
100 и могућност слања мишјих комбинација избегавања).
103 Do not use X11 to get the state of modifiers Alt, Ctrl, Shift
106 Force a "normal tracking" mouse mode. Used when running on
107 xterm\-capable terminals (tmux/screen).
109 Ако је ово задано, прва путања се тумачи као директоријум кога би
110 требало приказати у изабраном окну, а друга путања као директоријум
111 кога би требало приказати у другом окну.
114 Екран Поноћног наредника је подељен у четири дела. Два директоријумска
115 окна заузимају скоро читав екрански простор. Подразумевано стање је да
116 други ред с краја екрана представља наредбени ред љуске, а последњи
117 ред приказује натписе функцијских тастера. Највиши ред представља
121 Ред менија се можда не види, али се појављује када притиснете дугме
122 миша када је показивач на највишем реду или када притиснете тастер F9.
124 Поноћни наредник нуди истовремени преглед два директоријума. Једно од
125 окана је текуће (ред избора се налази у текућем окну). Скоро све
126 операције се дешавају у текућем окну. Неке од операција, као што су
127 `Преименуј' и `Копирај' подразумевано користе директоријум неизабраног
128 окна као одредиште (не брините, оне ће вас увек прво питати за
129 потврду). За више информација, погледајте одељке о
131 Директоријумским окнима\&,
134 Менијима `Лево' и `Десно'
135 .\"Left and Right Menus"
141 Можете извршавати системске наредбе из Поноћног наредника простим
142 укуцавањем. Све што откуцате ће се појавити на наредбеном реду љуске,
143 а када притиснете тастер `Enter', Поноћни наредник ће извршити
144 наредбени ред који сте откуцали; прочитајте одељак
147 .\"Shell Command Line"
152 да бисте сазнали више о наредбеном реду.
153 .\"NODE "Mouse Support"
154 .SH "Подршка за миша"
155 Поноћни наредник се испоручује са подршком за миша. Она се укључује
156 сваки пут када покрећете програм на терминалу врсте
158 (ово ради чак и када покренете повезивање врсте telnet, ssh или rlogin
159 на други рачунар из Икс терминала) или ако покрећете програм у конзоли
160 и покренут вам је сервис за миша
163 Када притиснете лево дугме миша над датотеком у директоријумским
164 окнима, та датотека ће бити изабрана; ако притиснете десно дугме,
165 датотека ће бити означена (или одозначена, у зависности од претходног
168 Двоструки притисак над датотеком ће покушати да изврши наредбу ако се
169 ради о извршном програму; а ако је у
172 .\"Extension File Edit"
173 задан програм за врсту те датотеке, тај програм ће бити извршен.
175 Такође је могуће извршавати наредбе додељене натписима функцијских
176 тастера притиснувши тастер миша када се показивач налази изнад њих.
178 Ако је дугме миша притиснуто када се показивач налази на највишем реду
179 оквира директоријумског окна, оно се клиза једну страну навише. Слично
180 овоме, притиском дугмета када се показивач налази на најнижем реду
181 оквира окно се клиза једну страну наниже. Овај начин клизања преко
182 реда оквира функционише и у
188 Стаблу директоријума\&.
191 Подразумевано чекање при понављању за дугмад миша је 400 милисекунди.
192 Ово се може променити уређивањем датотеке
197 .IR "mouse_repeat_rate".
199 Ако покрећете Поноћног наредника са подршком за миша, можете се
200 пребацити на подразумевано понашање миша (исецање и лепљење текста)
201 држећи тастер `Shift'.
205 Неке наредбе у Поноћном нареднику укључују употребу тастера
207 (који је понекад означен са CTRL или CTL) и тастера
209 (који је понекад означен са ALT или чак Compose). У овом упутству ћемо
210 користити следеће скраћенице:
213 значи да би требало држати тастер `Control' док се не притисне тастер
214 <знак>. Тако, C\-f значи: држите тастер `Control' и притисните `f'.
217 значи да би требало држати тастер `Meta' или `Alt' док се не притисне
218 тастер <знак>. Ако на вашој тастатури не постоје тастери `Meta' или
219 `Alt', притисните тастер
221 отпустите га, а онда притисните тастер <знак>.
224 значи да би требало држати тастер `Shift' док се не притисне тастер
227 Сви редови за унос у Поноћном нареднику користе имитацију пречица
228 уређивача ГНУ\-ов Емакс.
230 Постоје многи одељци који се баве пречицама. Следећи су најважнији.
236 описује пречице са тастатуре за наредбе из менија `Датотека'. Овај
237 одељак укључује функцијске тастере. Већина ових наредби ради исте
238 ствари, обично над изабраном датотеком или означеним датотекама.
244 описује пречице које бирају датотеку или означавају датотеке као
245 одредишта потоњих радњи (обично изабраних из менија `Датотека').
250 .\"Shell Command Line"
251 наводи пречице које се користе за уношење и уређивање наредбених
252 редова. Већина ових копира називе датотека и сл. из директоријумских
253 окана у наредбени ред (да би се избегло претерано куцање) или приступа
254 историји наредбеног реда.
259 се користе за уређивање редова за унос. Ово укључује наредбене редове
260 и редове за унос у прозорима упита.
261 .\"NODE " Miscellaneous Keys"
263 Ево неких пречица које не спадају ни у једну од других категорија:
266 ако у наредбеном реду (оном на дну окана) има текста, онда се извршава
267 та наредба. Ако у наредбеном реду нема текста, онда у случају да је
268 ред за бирање над директоријумом, Поноћни наредник извршава наредбу
270 (промена директоријума) у означеном директоријуму и освежава податке у
271 окну; ако је изабрана извршна датотека, онда се она извршава. На
272 крају, ако се врста означене датотеке поклапа са једном од врста из
275 .\"Extension File Edit"
276 онда се извршава одговарајућа наредба.
279 поново исцртава све податке у Поноћном нареднику.
284 Chmod (промена дозвола)
286 над датотеком или над означеним датотекама.
291 Chown (промена власника)
293 над текућом датотеком или над означеним датотекама.
296 покреће наредбу `веза'.
299 покреће наредбу `симболичка веза'.
302 поставља режим другог окна на `информације'.
305 поставља режим другог окна на `брзи преглед'.
310 Критеријум попуне окна\&.
311 .\"External panelize"
316 Додај директоријум у брзи списак\&.
320 извршава наредбу Филтрирани приказ, која је описана у одељку
323 .\"Internal File Viewer"
338 када се програм покреће под конзолом ГНУ\-а или FreeBSD\-а или под Икс
339 терминалом, приказаће вам излаз претходне наредбе. Када се покреће под
340 конзолом ГНУ\-а, Поноћни наредник користи спољашњи програм (cons.saver)
341 који се брине о чувању и враћању података на екран.
343 Када је при превођењу укључена подршка за подљуске, можете било кад да
344 притиснете C\-o и то ће вас одвести назад на главни екран Поноћног
345 наредника; да бисте се вратили у вашу апликацију потребно је само да
346 поново притиснете C\-o. Ако сте зауставили апликацију користећи овај
347 трик, нећете моћи да извршавате друге програме из Поноћног наредника
348 све док не прекинете заустављену апликацију.
349 .\"NODE " Directory Panels"
350 .SH " Директоријумска окна"
351 Овај одељак набраја пречице које раде са директоријумским окнима. Ако
352 желите да сазнате како да промените изглед окана, погледајте одељак о
354 Менијима `Лево' и `Десно'\&.
355 .\"Left and Right Menus"
358 мења текуће окно. Старо окно постаје ново текуће окно а старо текуће
359 окно постаје ново друго окно. Ред за бирање се помера из старог
360 текућег окна на ново текуће окно.
363 DEPRECATED! да бисте означили датотеке можете користити тастер `Insert' (низ kich1
364 из базе terminfo) или комбинацију C\-t (Control\-t). Да бисте одозначили
365 датотеке, само поново означите означену датотеку.
368 to tag files you may use the Insert key (the kich1 terminfo sequence).
369 To untag files, just retag a tagged file.
372 to change charset of panel you may use C\-t (Control\-t).
373 Recoding is made from selected codepage into system codepage. To
374 cancel the recoding you may select "directory up" (..) in active panel.
375 To cancel the charsets in all directories, select "No translation " in
376 the dialog of encodings.
379 користе се за бирање највише датотеке у окну, средње датотеке и
383 смењује текући списак приказа на следећи режим списка приказа. Уз ово
384 је могуће брзо прећи са дугачког списка на обичан или режим који је
387 .B C\-\\\\ (control\-обрнута коса црта)
390 брзи списак директоријума
392 и пребацује се у изабрани директоријум.
395 ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
396 ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
398 регуларни израз скоро да одговара регуларним изразима у љусци (*
399 замењује нула или више знакова а ? замењује један знак). Ако су
401 искључени, онда се означавање датотека спроводи обичним регуларним
402 изразима (погледајте ed (1)).
404 .B \\\\ (обрнута коса црта)
405 користите тастер `\\' да бисте одизабрали групу датотека. Ово је
406 супротно од тастера Плус.
409 помера ред за бирање на претходну ставку у окну.
412 помера ред за бирање на следећу ставку у окну.
415 помера ред за бирање на прву ставку у окну.
418 помера ред за бирање на последњу ставку у окну.
421 помера ред за бирање једну страну наниже.
424 помера ред за избор једну страну навише.
427 поставља текући директоријум другог окна на текући директоријум
428 текућег окна. Пребацује друго окно у режим списка по потреби. Ако
429 тренутно окно приказује резултате наредбе `Пребаци у окно', друго окно
432 .B C\-PageUp, C\-PageDown
433 само у случају да их подржава терминал: премешта се у директоријум
434 `..' и у тренутно изабран директоријум, тим редом.
437 премешта се у претходни директоријум из историје, еквивалент притиску
442 премешта се на следећи директоријум из историје, еквивалент притиску
447 приказује историју директоријума, еквивалент притиску `v' дугметом миша.
448 .\"NODE " Quick search"
452 започиње претрагу назива датотека у списку директоријума. Када је
453 претрага укључена, кориснички унос ће бити додан на ниску за претрагу
454 уместо на наредбени ред. Ако је избор
455 .I Прикажи мини стање
456 укључен, ниска за претрагу се приказује у реду мини стања. При куцању,
457 ред за бирање ће се преместити на следећу датотеку, почевши од
458 укуцаних слова. Тастери
462 се могу користити за исправљање грешака у куцању. Ако се комбинација
463 C\-s поново притисне, тражи се следеће поклапање.
464 .\"NODE " Shell Command Line"
465 .SH " Наредбени ред љуске"
466 Овај одељак набраја пречице које су корисне за избегавање претераног
467 куцања при уносу наредби љуске.
470 копира назив тренутно изабране датотеке у наредбени ред.
473 ради исто што и M\-Enter, али ова пречица ради само у конзоли.
480 назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
484 копира називе означених датотека (или, ако не постоје означене
485 датотеке, изабране датотеке) текућег окна (C\-x t) или другог окна (C\-x
486 C\-t) у наредбени ред.
489 први низ тастера копира текућу путању у наредбени ред, а други копира
490 путању неизабраног окна у наредбени ред.
493 наредба `цитирања' се може користити за унос знакова које иначе
494 обрађује Поноћни наредник (на пример, симбол `+')
497 користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
498 вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
501 приказује историју текућег реда за унос.
502 .\"NODE " General Movement Keys"
503 .SH " Опште пречице за кретање"
504 Прегледач помоћи, прегледач датотека и стабло директоријума користе
505 заједнички код за померање. Они стога прихватају потпуно исте пречице.
506 Сваки од њих такође прихвата и неке своје пречице.
508 Други делови Поноћног наредника користе неке од тих пречица за
509 кретање, па ће овај одељак можда бити од користи и за те делове.
512 померање један ред уназад.
515 померање један ред унапред.
517 .B Prev Page, Page Up, M\-v
518 померање једну страну навише.
520 .B Next Page, Page Down, C\-v
521 померање једну страну наниже.
529 Прегледач помоћи и прегледач датотека прихватају, поред ових, и
532 .B b, C\-b, C\-h, Backspace, Delete
533 померање једну страну навише.
536 померање једну страну наниже.
539 померање половину стране навише или наниже.
542 померање на почетак или на крај.
543 .\"NODE " Input Line Keys"
544 .SH " Пречице реда за унос"
545 Редови за унос (који се користе за све
548 .\"Shell Command Line"
549 и за дијалоге упита у програму) прихватају следеће пречице:
552 поставља курсор на почетак реда.
555 поставља курсор на крај реда.
558 помера курсор једно место улево.
561 помера курсор једно место удесно.
564 померање једну реч унапред.
567 померање једну реч уназад.
570 брише претходни знак.
573 брише знак на том месту (преко курсора).
576 поставља ознаку за исецање.
579 копира текст између курсора и ознаке у прихватник и уклања текст из
583 копира текст између курсора и ознаке у прихватник.
586 враћа садржај прихватника.
589 брише текст од курсора до краја реда.
592 Користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
593 вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
595 .B M\-C\-h, M\-Backspace
596 брише једну реч уназад.
603 назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
608 Ред менија искаче када притиснете тастер F9 или притиснете дугме миша
609 када је показивач над највишим редом на екрану. Ред менија садржи пет
610 менија: `Лево', `Датотека', `Наредба', `Избори' и `Десно'.
615 .\"Left and Right Menus"
616 вам дозвољавају да измените изглед левог и десног директоријумског окна.
622 садржи радње које можете извршити над тренутно изабраном датотеком или
623 означеним датотекама.
629 садржи радње које су општије и немају везе са тренутно изабраном
630 датотеком или означеним датотекама.
636 садржи радње које вам дзвољавају да прилагодите Поноћног наредника.
637 .\"NODE " Left and Right Menus"
638 .SH " Менији `Лево' и `Десно' (`Изнад' и `иСпод')"
639 Изглед директоријумских окана се може мењати из менија
647 када је из дијалога избора
651 изабрана положена подела окна).
652 .\"NODE " Listing Mode..."
653 .SH " Режим списка..."
654 Поглед режима списка се користи за приказ списка датотека; постоје
655 четири различита режима списка:
661 Пун директоријумски поглед приказује назив датотеке, величину датотеке
664 Кратки поглед приказује само назив датотеке и садржи две колоне (тиме
665 приказујући двоструко више датотека него други погледи). Дугачки
666 поглед је сличан излазу наредбе
668 Дугачки поглед заузима целу ширину екрана.
670 Ако изаберете `Кориснички' формат приказа, онда сами морате задати
673 Кориснички формат приказа мора почети задавачем величине окна. Ово
674 може да буде `half' или `full', што задаје окно величине пола екрана и
675 окно величине целог екрана, тим редом.
677 После величине окна, можете задати двоколонски режим окна. Ово се
678 задаје додавањем цифре `2' на ниску корисничког формата.
680 После овога додају се називи поља са необавезним задавачем величине.
681 Поља која можете приказати су следећа:
684 приказује назив датотеке.
687 приказује величину датотеке.
690 ово је други облик формата
692 Овај облик приказује величину датотека, а за директоријуме приказује
693 само ПОД\-ДИР или НАД\-ДИР.
696 приказује поље врсте, ширине један. Овај знак је сличан оном кога
697 приказује наредба `ls' уз прекидач `\-F' \- за извршне датотеке:
711 за симболичке везе ка директоријумима:
713 и за бајате симвезе (везе које не указују ни на шта):
717 звездица ако је датотека означена, а размак ако није.
720 датум последње измене датотеке.
723 датум последњег приступа.
726 датум стварања датотеке.
729 ниска која представља текуће битове дозволе датотеке.
732 октална вредност која садржи текуће битове дозволе датотеке.
735 број веза које указују на датотеку.
738 ИБГ \- идентификациони број групе (бројевна вредност).
741 КИБ \- кориснички идентификациони број (бројевна вредност).
752 Такође, можете користити следеће кључне речи да бисте задали изглед
756 размак у формату приказа.
759 додавање усправне црте у формат приказа.
761 Да бисте захтевали да неко поље буде фиксне величине (задавач
762 величине), потребно је само да додате
764 и жељени број знакова у пољу (ширину). Ако се после броја налази
767 онда величина задаје најмању величину поља \- ако програм открије да
768 постоји још простора на екрану, прошириће то поље.
772 приказ одговара следећем формату:
774 half type name | size | mtime
777 приказ одговара следећем формату:
779 full perm space nlink space owner space group space size space mtime
782 Ево финог корисничког формата приказа:
784 half name | size:7 | type mode:3
786 Окна се могу поставити и у следеће режиме:
789 Приказ Подаци приказује податке о тренутно изабраној датотеци и, ако
790 је то могуће, податке о текућем систему датотека.
793 Поглед Стабло је веома сличан одлици
795 стабло директоријума\&.
797 Погледајте одељак о њој за више информација.
800 У овом режиму, окно ће се претворити у смањени
803 .\"Internal File Viewer"
804 који приказује садржај тренутно изабране датотеке; ако изаберете окно
805 (тастером `tab' или мишем), добићете приступ уобичајеним наредбама
807 .\"NODE " Sort Order..."
808 .SH " Поредак ређања..."
809 Постоје осам поредака ређања: по имену, по врсти, по датуму измене, по
810 датуму приступа, по датуму измене података ичвора, по величини, по
811 броју ичвора, и без ређања. У дијалогу Поредак ређања можете да
812 изаберете поредак ређања а такође можете и да задате да ли желите да
813 ређате у обрнутом поретку потврдивши кућицу `Обрни'.
815 Подразумевано стање је да се директоријуми ређају пре датотека, али се
816 ово може изменити из менија
821 .BR "Мешани приказ" ).
824 Наредба Филтар вам омогућава да задате образац љуске (на пример:
826 који датотеке морају да задовоље да би биле приказане. Без обзира на
827 то какав је образац филтра, директоријуми и везе ка директоријумима
828 су увек приказани у директоријумском окну.
831 Наредба Освежи поново учитава списак датотека у директоријуму. Она је
832 корисна ако су други процеси створили или уклонили неке датотеке. Ако
833 сте окно попунили називима датотека, ова наредба ће поново учитати
834 садржај директоријума и уклонити податке о попуни окна (Погледајте
837 Критеријум попуне окна
838 .\"External panelize"
839 за више информација).
841 .SH " Мени `Датотека'"
842 Поноћни наредник користи тастере F1 \- F10 као пречице са тастатуре за
843 наредбе из менија `Датотека'. Комбинације избегавања за функцијске
844 тастере су у ствари могућности базе terminfo од `kf1' до `kf10'. На
845 терминалима без подршке за функцијске тастере, можете постићи исто то
846 притиском на тастер ESC и броја између 1 и 9 или 0 (што редом одговара
847 тастерима од F1 до F9 и F10).
849 Мени `Датотека' садржи следеће наредбе (пречице са тастатуре су у
854 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи. У оквиру
858 можете користити тастер `Tab' да бисте изабрали следећу везу и тастер
859 `Enter' да бисте пратили ту везу. Тастерима размакница и `Backspace'
860 се помера напред или назад у оквиру странице помоћи. Поново притисните
861 тастер `F1' да бисте добили пун списак подржаних тастера.
869 Кориснички мени пружа лак начин да се корисницима понуди мени и додаје
870 посебне одлике Поноћном нареднику.
872 .B Прегледај (F3, Shift\-F3)
874 Прегледа тренутно изабрану датотеку. Подразумевано је покретање
876 Уграђеног прегледача датотека\&,
877 .\"Internal File Viewer"
878 али ако је искључен избор `Користи уграђени преглед', ова наредба
879 покреће спољашњи прегледач датотека, задан у променљивој окружења
883 није задана, биће покренута наредба `view'. Ако уместо ове користите
884 пречицу Shift\-F3, прегледач ће бити покренут без икаквог форматирања
885 или предобраде датотеке.
887 .B Филтрирано прегледање (M\-!)
889 Ова наредба пита за наредбу и њене аргументе (подразумевано назив
890 тренутно изабране датотеке), а излаз те наредбе се приказује у
891 уграђеном прегледачу датотека.
895 За сада ова наредба покреће уређивач
897 уређивач који је задан преко променљиве окружења
901 Уграђени уређивач датотека
902 .\"Internal File Editor"
903 ако је укључен избор use_internal_edit (Користи уграђено уређивање).
907 Приказује дијалог за унос са одредиштем које је подразумевано
908 директоријум у неизабраном окну и копира тренутно изабрану датотеку
909 (или означене датотеке, ако је бар једна означена) у директоријум који
910 је корисник задао у дијалогу за унос. Space for destination
911 file may be preallocated relative to preallocate_space configure option.
912 Током овог процеса можете
913 притиснути пречицу C\-c или тастер ESC да бисте прекинули операцију. За
914 детаље о изворној масци (која је обично * или ^\\(.*\\)$, у зависности
915 од постављања избора `Користи обрасце љуске') и могућим џокерским
916 знацима у одредишту погледајте
918 Копирање/преименовање са маском\&.
921 На неким системима је могуће покренути копирање у позадини притиском
922 на дугме Позадина (или притиском на M\-b у дијалогу). Ставка
926 се користи за управљање позадинским пословима.
928 .B Направи везу (C\-x l)
930 Ствара тврду везу ка текућој датотеци.
932 .B Направи симвезу (C\-x s)
934 Ствара симболичку везу ка текућој датотеци. За оне који не знају шта су
935 везе: стварање везе ка датотеци је помало као копирање датотеке, али и
936 назив изворне датотеке и назив одредишне датотеке представљају исти
937 лик датотеке. На пример, ако уредите једну од те две датотеке, све
938 измене ће се појавити у обема датотекама. Неки људи везе (links) зову
939 надимцима (alias) или пречицама (shortcuts).
941 Тврда веза је сличнија стварној датотеци. Пошто је направите, не
942 постоји начин да се разликује извор од везе. Ако обришете било које од
943 та два, друго ће још увек бити нетакнуто. Веома је тешко приметити да
944 обе датотеке представљају исти лик. Користите тврде везе када не
945 желите да знате шта је шта.
947 Симболичка веза представља упућивање на назив изворне датотеке. Ако је
948 изворна датотека обрисана, симболичка веза постаје бескорисна. Веома
949 је лако уочити да датотеке представљају исти лик. Поноћни наредник
950 приказује знак `@' испрад назива датотеке ако се ради о симболичкој
951 вези (изузев ако се ради о симболичкој вези ка директоријуму, када се
952 приказује тилда (~)). Изворна датотека на коју упућује веза се
953 приказује у реду мини стања ако је укључен избор
954 .IR "Прикажи мини стање".
955 Користите симболичке везе када желите да избегнете забуну коју могу да
958 .B Преименуј/премести (F6)
960 Отвара дијалог за унос који подразумевано садржи назив директоријума
961 из неизабраног окна и премешта тренутно изабрану датотеку (или
962 означене датотеке ако постоји бар једна означена датотека) у
963 директоријум који је задао корисник у дијалогу за унос. Током овог
964 процеса, можете притиснути C\-c или ESC да бисте прекинули ову
965 операцију. За више детаља, погледајте горњу операцију Копирај; више
966 ствари је исто за обе наредбе.
968 на неким системима је могуће копирање у позадини преко притиска на
969 дугме Позадина (или притискања M\-b у дијалогу). Ставка
973 се користи за управљање позадинским процесима.
975 .B Направи директоријум (F7)
977 Отвара дијалог за унос и ствара задани директоријум.
981 Брише тренутно изабрану датотеку или означене датотеке у третнутно
982 изабраном окну. Током овог процеса можете притиснути C\-c или ESC да
983 бисте прекинули операцију.
985 .B Брза пром.дир. (M\-c)
986 Ако вам је наредбени ред попуњен а желите да текући директоријум
987 поставите на неку другу вредност, косиртите наредбу
994 Ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
995 ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
997 регуларни изрази су слични задавању датотека у оквиру љуске (*
998 замењује нула или више знакова а ? један знак). Ако су
1000 искључени, онда се означавање датотека обавља обичним регуларним
1001 изразима (погледајте ed (1)).
1003 .B Одизабери групу (\\\\)
1005 Користи се за одбирање групе датотека. Ово је супротна наредба од
1007 .IR "Изабери групу".
1009 .B Заврши (F10, Shift\-F10)
1011 Прекида рад у Поноћном нареднику. Када желите да завршите рад а
1012 користите омотач љуске, користите Shift\-F10. Пречица Shift\-F10 вас
1013 неће одвести на последњи директоријум који сте посетили у Поноћном
1014 нареднику, већ ћете се вратити на директоријум у ком сте покренули
1017 .SH " Брза пром.дир."
1018 Ова наредба је корисна ако вам је наредбени ред попуњен а желите да
1020 промените текући директоријум
1021 .\"The cd internal command"
1022 без потребе да исечете и залепите наредбени ред. Ова наредба отвара
1023 мали дијалог у ком можете да унесете све што бисте унели после наредбе
1025 (промени директоријум) у наредбеном реду и онда притиснете тастер
1026 `enter'. Ово укључује све ствари које се већ налазе у
1028 уграђеној наредби промене директоријума\&.
1029 .\"The cd internal command"
1030 .\"NODE " Command Menu"
1031 .SH " Мени `Наредба'"
1034 Стабло директоријума
1036 приказује илустрацију стабла директоријума.
1042 вам омогућава да тражите жељену датотеку. Наредба `Размени окна'
1043 размењује садржаје два директоријумска окна.
1045 Наредба `Укључи/искључи окна' приказује излаз последње наредбе љуске.
1046 Ово ради само у Икс терминалу или у конзоли ГНУ\-а или FreeBSD\-а.
1048 Наредба Упореди директоријуме (C\-x d) упоређује директоријумска окна
1049 једно са другим. Тада можете користити наредбу Копирај (F5) да бисте
1050 изједначили окна. Постоје три начина упоређивања. Брзи начин упоређује
1051 само величину и датум датотека. Темељни начин упоређује сваки бајт са
1052 сваким бајтом датотека. Темељни начин није доступан ако машина не
1053 подржава системски позив mmap(2). Начин упоређивања Само величина
1054 упоређује само величине датотека, а не проверава садржаје или датуме
1057 Историја наредби приказује списак откуцаних наредби. Изабрана наредба
1058 се копира у наредбени ред. Историји наредби се може приступити преко
1059 пречица M\-p и M\-n.
1063 Брзи списак директоријума (C\-\\)
1065 убрзава постављање текућег директоријума на један од често коришћених
1070 Критеријум попуне окна
1071 .\"External panelize"
1072 вам омогућава да извршите спољашњи програм и проследите излаз тог
1073 програма као садржај тренутног окна.
1077 Уреди датотеку врста
1078 .\"Extension File Edit"
1079 вам омогућава да задате програме који се извршавају када покушате да
1080 извршите, прегледате, уређујете или радите прегршт других ствари над
1081 датотекама извесних врста (наставака назива датотека после тачке).
1084 Уреди датотеку менија
1086 се може користити за уређивање корисничког менија (који се појављује
1087 притиском на тастер F2).
1088 .\"NODE " Directory Tree"
1089 .SH " Стабло директоријума"
1090 Наредба Стабло директоријума приказује илустрацију стабла директоријума.
1091 Можете да изаберете директоријум из стабла а Поноћни наредник ће
1092 поставити тај директоријум за текући.
1094 Постоје два начина да покренете ову наредбу. Права наредба `Стабло
1095 директоријума' је доступна из менија `Наредбе'. Други начин је да
1096 изаберете поглед Стабло из менија `Лево' или `Десно'.
1098 Да би вас ослободио дугих застоја, Поноћни наредник ствара илустрацију
1099 стабла уз помоћ претраге малог подскупа свих директоријума. Ако
1100 директоријума кога желите да видите нема, померите се у његов
1101 родитељски директоријум и притисните C\-r (или F2).
1103 Можете да користите следеће пречице:
1107 Опште пречице за кретање\&.
1108 .\"General Movement Keys"
1111 У оквиру стабла директоријума, излази из стабла директоријума и
1112 прелази у овај директоријум у текућем окну. У погледу Стабло, прелази
1113 у овај директоријум у другом окну и остаје у режиму погледа Стабло за
1116 .B C\-r, F2 (Освежи).
1117 Освежава садржај овог директоријума. Користите ову пречицу када је
1118 илустрација стабла застарела: када недостају директоријуми или су
1119 приказани директоријуми који више не постоје.
1122 Брише овај директоријум из илустрације стабла. Користите ово да бисте
1123 уклонили непотребне ставке из стабла. Ако желите да вратите
1124 директоријум назад у илустрацију стабла, притисните F2 над његовим
1125 родитељским директоријумом.
1127 .B F4 (Статично/динамично).
1128 Смењује режим између режима динамичне навигације (подразумевано) и
1129 статичне навигације.
1131 У режиму статичне навигације можете да користите тастере Навише и
1132 Наниже да бисте изабрали директоријум. Приказани су сви познати
1135 У режиму динамичне навигације можете користити тастере Навише и Наниже
1136 да бисте изабрали директоријум\-потомка, тастер Налево да бисте прешли
1137 у родитељски директоријум и тастер Надесно да бисте прешли у
1138 директоријум\-дете. Приказују се само родитељски, директоријум\-потомак
1139 и директоријуми\-деца, док су други изостављени. Илустрација стабла се
1140 динамички мења при проласку кроз њу.
1143 Копира директоријум.
1146 Премешта директоријум.
1149 Прави нови директоријум у текућем директоријуму.
1152 Брише овај директоријум из система датотека.
1155 Тражи следећи директоријум који задовољава ниску претраге. Ако такав
1156 директоријум не постоји, ове пречице ће се померити један ред надоле.
1159 Брише последњи знак из ниске претраге.
1161 .B Било који други знак.
1162 Додаје знак у ниску претраге и помера се на следећи директоријум чији
1163 назив почиње тим знаковима. У погледу Стабло морате прво да укључите
1164 режим претраге притиснувши C\-s. Ниска претраге се приказује у реду
1167 Следеће радње су доступне само у стаблу директоријума. Оне нису
1168 подржане у погледу Стабло.
1171 Покреће прегледач помоћи и приказује овај одељак.
1174 Излази из стабла директоријума. Не мења директоријум.
1176 Подржан је миш. Двоструки притисак се понаша као тастер `Enter'.
1177 Погледајте и одељак о
1181 .\"NODE " Find File"
1182 .SH " Нађи датотеку"
1183 Одлика Нађи датотеку прво пита за почетни директоријум претраге и
1184 назив датотеке. Притискањем дугмета Стабло можете изабрати почетни
1185 директоријум из илустрације
1187 стабла директоријума\&.
1190 Поље Саржај прихвата регуларне изразе који су слични програму
1191 egrep(1). Ово значи да морате да наводите знакове са посебним значењем
1192 преко знака `\\'; нпр. ако тражите ниску `strcmp (' мораћете да
1193 унесете `strcmp \\(' (без знакова навода).
1195 Можете да почнете претрагу притискањем дугмета У реду. Током претраге
1196 можете да обуставите поступак преко дугмета Обустави а да наставите
1197 преко дугмета Настави.
1199 Можете да разгледате списак датотека уз помоћ тастера Стрелица нагоре
1200 и Стрелица надоле. Дугме Пром.дир. ће прећи у директоријум у ком се
1201 налази тренутно изабрана датотека. Дугме Поново ће упитати за
1202 параметре нове претраге. Дугме Заврши завршава операцију претраге.
1203 Дугме Претвори у окно ће ставити нађене датотеке у текуће
1204 директоријумско окно, да бисте могли да спроведете додатне операције
1205 над њима (преглед, копирање, премештање, брисање, итд.) После
1206 претварања у окно можете да притиснете C\-r да бисте се вратили на
1207 обичан режим списка датотека.
1209 Можете да направите списак директоријума које би наредба Нађи датотеку
1210 требало да прескочи приликом претраге (на пример, ако желите да
1211 избегнете претраге на CD\-ROM\-у или директоријуму МСД (мрежног система
1212 датотека) који је монтиран преко споре везе).
1214 Директоријуме које би требало избегавати би требало навести у
1219 ваше датотеке ~/.config/mc/ini.
1221 Директоријуме би требало раздвајати двотачком; ево примера:
1225 ignore_dirs=/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs
1228 Можете да размотрите и употребу наредбе
1230 Критеријум попуне окна
1231 .\"External panelize"
1232 за неке операције. Наредба Нађи датотеку је намењена само за
1233 једноставне упите, док уз наредбу Критеријум попуне окна можете
1234 спроводити и најмистериозније претраге.
1235 .\"NODE " External panelize"
1236 .SH " Критеријум попуне окна"
1237 Наредба Критеријум попуне окна вам омогућава да извршите спољашњи
1238 програм и да његов излаз претворите у садржај текућег окна.
1240 На пример, ако желите да у једном окну радите са свим симболичким
1241 везама из текућег директоријума, можете да користите критеријум попуне
1242 окна да бисте покренули следећу наредбу:
1245 find . \-type l \-print
1248 По завршетку наредбе, директоријумски садржај окна неће више бити
1249 списак свих датотека у директоријуму, већ списак свих симболичких веза.
1251 Ако желите да окно попуните списком свих датотека које сте преузели са
1252 сервера FTP\-а, можете да користите следећу наредбу awk\-а да бисте
1253 издвојили назив датотеке из датотека дневника преноса:
1256 awk '$9 ~! /incoming/ { print $9 }' < /var/log/xferlog
1259 Можете и сачувати често коришћене критеријуме попуне окна под описним
1260 називима, тако да се они касније могу брзо позвати. Ово се може
1261 урадити куцањем наредбе у реду за унос и притиском на дугме Додај
1262 ново. Онда унесите назив под којим желите да се сачува наредба.
1263 Следећи пут само изаберите ту наредбу из списка \- више никад нећете
1264 морати да је укуцавате.
1267 Наредба Брзи списак директоријума приказује натписе директоријума у
1268 брзом списку директоријума. Поноћни наредник ће прећи у директоријум
1269 који одговара изабраном натпису. Можете да уклоните постојеће и да
1270 доадте нове парове натписа и назива директоријума. Да бисте брзо
1271 додали нове дирекотријуме, можете да користите наредбу Додај у брзи
1272 списак (C\-x h), која додаје текући директоријум у брзи списак
1273 директоријума, питавши само за натпис.
1275 Ово убрзава промену директоријума на неки од често коришћених
1276 директоријума. Можете да размислите и о коришћењу променљиве CDPATH,
1277 као што је описано у опису
1279 наредбе уграђена пром.дир.
1280 .\"The cd internal command"
1281 .\"NODE " Extension File Edit"
1282 .SH " Уреди датотеку врста"
1283 Ово покреће ваш уређивач над датотеком
1284 .IR ~/.config/mc/mc.ext .
1285 Формат ове датотеке је следећи:
1287 Сви редови који почињу на # или празни редови се одбацују.
1289 Редови који почињу у првој колони би требало да су у следећем формату:
1291 .IR кључна_реч/израз ,
1292 тј. све од косе црте до знака за нови ред је
1301 је врста (без џокерских знакова). Датотека задовољава услов ако се
1302 њено име завршава на
1312 је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако њен назив задовољава
1318 је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако излаз наредбе
1320 без почетног дела `назив_датотеке:' задовољава регуларни израз
1324 \- (подразумевано) задовољава било која датотека.
1329 \- означава општи одељак.
1333 Други редови би требало да почињу размаком или табулатором и требало
1335 .I кључна_реч=наредба
1336 (без размака око знака =), где би
1340 (покретање при притиску на тастер `Enter' или двоструком притиску
1345 (уређивање са F4) или
1347 (за додавање правила из општег одељка).
1349 је било која наредба љуске од једног реда, уз једноставну
1352 .\"Macro Substitution"
1354 Правила се задовољавају од врха до дна, па је стога редослед битан.
1355 Ако одговарајућа радња не постоји, претрага се наставља, као да
1356 правило није ни постојало (нпр. ако датотека задовољава први и други
1357 унос а радња под `View' (Преглед) недостаје у првом уносу, онда ће се
1358 при притиску на F3 користити радња под `View' из другог уноса).
1361 (подразумевано) би требало да задовољи све радње.
1362 .\"NODE " Background jobs"
1363 .SH " Позадински послови"
1364 Ово вам омогућава да управљате стањем било ког позадинског процеса
1365 Поноћног наредника (за сада се у позадини могу обављати само копирање
1366 и премештање датотека). Одавде можете да заустављате, поново покрећете
1367 и убијате позадинске послове.
1368 .\"NODE " Menu File Edit"
1369 .SH " Уреди датотеку менија"
1370 Кориснички мени је мени корисних радњи кога корисник може
1371 прилагођавати. Када приступите корисничком менију, користи се
1372 датотека .mc.menu из текућег директоријума, уколико она постоји, али само
1373 уколико је њен власник корисник или администратор (root) и није
1374 дозвољен упис у њу од стране других (света). Ако таква датотека није
1375 нађена, на исти начин се покушава са датотеком ~/.config/mc/menu, а иначе ПН
1376 користи подразумевану датотеку менија за цео систем
1377 %prefix%/share/mc/mc.menu.
1379 Формат датотеке менија је веома једноставан. Редови који почињу било
1380 чим осим размака или табулатора се узимају за ставке менија (да би се
1381 користио за пречицу, први знак би требало да буде слово). Сви редови
1382 који почињу размаком или табулатором су наредбе које ће се извршити
1383 при избору тог уноса.
1385 Када је неки од избора изабран, сви наредбени редови избора се
1386 копирају у привремену датотеку у привременом директоријуму (обично
1387 /usr/tmp) и онда се та датотека извршава. Ово омогућава кориснику да у
1388 меније смести обичне наредбе љуске. Такође, пре извршавања кода менија
1389 се примењује једноставна замена макроа. За више информација,
1393 .\"Macro Substitution"
1395 Ево примера датотеке mc.menu:
1398 A Истреса садржај тренутно изабране датотеке
1401 B Уређује пријаву грешке и шаље је администратору
1402 I=`mktemp ${MC_TMPDIR:\-/tmp}/mail.XXXXXX` || exit 1
1404 mail \-s "Грешка у поноћном нареднику" root < $I
1410 N Чита вести са Usenet\-а
1413 H Позива читач хипертекста info
1416 J Рекурзивно копира текући директоријум у друго окно
1417 tar cf \- . | (cd %D && tar xvpf \-)
1419 K Прави издање текућег поддиректоријума
1420 echo \-n "Назив датотеке за расподелу: "
1422 ln \-s %d `dirname %d`/$tar
1424 tar cvhf ${tar}.tar $tar
1426 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1427 X Издваја садржај компримоване датотеке врсте `tar'
1431 .B Услови подразумевања
1433 Пре сваке ставке менија могу се навести услови. Услов мора да почиње
1434 од прве колоне са знаком `='. Ако је услов тачан, ставка менија ће
1435 бити подразумевана ставка.
1438 Синтакса услова: = <под\-усл>
1439 или: = <под\-усл> | <под\-усл> ...
1440 или: = <под\-усл> & <под\-усл> ...
1442 Под\-услови могу да буду:
1444 y <образац> синтакса тренутне датотеке задовољава образац.
1445 (само у менију уређивача)
1446 f <образац> назив текуће датотеке задовољава образац?
1447 F <образац> датотека у другом окну задовољава образац?
1448 d <образац> текући директоријум задовољава образац?
1449 D <образац> други директоријум задовољава образац?
1450 t <врста> врста текуће датотеке је <врста>?
1451 T <врста> врста друге датотеке је <врста>?
1452 x <називдат> да ли је датотека извршна?
1453 ! <под\-усл> негира резултат под\-услова
1456 Образац је обичан образац љуске или регуларни израз, што зависи од
1457 избора `обрасци љуске'. Можете да заобиђете глобалну вредност избора
1458 `обрасци љуске' стављањем `shell_patterns=x' у први ред датотеке
1459 менија (`x' може да буде 0 или 1).
1461 Врсту чине један или више следећих знакова:
1470 f ПРУПРИ \- први у, први из (FIFO, цев)
1476 На пример, `rlf' означава обичну датотеку, везу или прупри. Врста `t'
1477 је помало посебна, јер делује над окном уместо над датотеком. Услов
1478 `=t t' је тачан уколико постоје означене датотеке у текућем окну а
1479 нетачан уколико не постоје.
1481 Ако услов почиње са `=?' уместо са `=' биће приказан траг за
1482 поправљање кадгод се рачуна вредност услова.
1484 Услови се рачунају слева надесно. Ово значи да се
1486 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1490 ( (f *.tar.gz) | (f *.tgz) ) & (t n)
1493 Ево примера употребе услова:
1496 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1497 L Набраја садржај компримоване архиве врсте `tar'
1498 gzip \-cd %f | tar xvf \-
1503 Ако услов почиње знаком `+' (или `+?') уместо знаком `=' (или `=?'),
1504 онда се назива условом додавања. Ако је такав услов тачан, ставка
1505 менија ће бити укључена у мени. Ако је услов нетачан, ставка менија
1506 неће бити укључена у мени.
1508 Можете да комбинујете услове подразумевања са условима додавања
1509 почињући услов знаком `+=' или `=+' (или `+=?' или `=+?' ако желите
1510 траг за поправљање). Ако желите да користите два различита услова \-
1511 један за додавање а други за подразумевање, можете да пре ставке
1512 менија ставите два реда услова, један који почиње знаком `+' и други
1513 који почиње знаком `='.
1515 Коментари почињу знаком `#'. Додатни редови коментара морају да почињу
1516 знаком `#', размаком или табулатором.
1517 .\"NODE " Options Menu"
1518 .SH " Мени `Избори'"
1519 Поноћни наредник поседује неке изборе који се могу смењивати из
1520 неколико дијалога који су доступни из овог менија. Избори су укључени
1521 ако се испред њих налазе звездица или знак `x'.
1527 отвара дијалог из кога можете променити већину поставки Поноћног
1534 отвара дијалог из кога можете задати прегршт избора који управљају
1541 отвара дијалог из кога можете задати које радње желите да потврђујете.
1547 отвара дијалог из кога можете да изаберете које знакове ваш терминал
1554 отвара дијалог из кога можете да испробате тастере који не функционишу
1555 на неким терминалима и да их поправите.
1561 отвара дијалог из кога можете да задате неке изборе који су у вези са
1568 чува текуће поставке менија `Лево', `Десно' и `Избори'. Такође се чува
1569 и нешто других поставки.
1570 .\"NODE " Configuration"
1572 Избори из овог дијалога се деле у три групе: Избори окна, Пауза после
1573 покретања и Други избори.
1577 .I Прикажи резервне датотеке.
1578 Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати датотеке које се
1579 завршавају тилдом (~). Иначе оне неће бити приказане (као код избора
1580 `\-B' ГНУ\-ове наредбе `ls').
1582 .I Прикажи сакривене датотеке.
1583 Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати све датотеке које
1584 почињу тачком (као наредба `ls \-a').
1586 .I После ознаке иди доле.
1587 Ако је ово укључено, ред за бирање ће се померати надоле када означите
1588 датотеку (било тастера `Insert').
1591 Ако је овај избор укључен, падајући менији биће отворени приликом
1594 Иначе, добићете само наслов менија и мораћете да мени отворите преко
1595 тастера са стрелицама или пречицама. Препоручује се да користите
1599 Ако је овај избор укључен, датотеке и директоријуми ће бити приказани
1600 помешано. Ако је овај избор искључен, директоријуми (и везе ка
1601 директоријумима) ће бити приказани на почетку списка а друге датотеке
1604 .I Брзо учитавање директоријума.
1605 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће употребљавати трик да
1606 одреди да ли се садржај директоријума променио. Трик се састоји у томе
1607 да се директоријум освежава само ако је промењен и\-чвор директоријума;
1608 ово значи да се поновно учитавање дешава само при стварању или брисању
1609 датотека. Ако је оно што се променило и\-чвор датотеке у директоријуму
1610 (промена величине датотеке, режима или власника, итд.), приказ се не
1611 ажурира. Тада, уколико сте укључили овај избор, морате ручно (уз C\-r)
1612 да освежите садржај директоријума.
1614 .B Пауза после покретања
1616 После извршавања ваших наредби, Поноћни наредник се може паузирати,
1617 тако да имате могућност да прегледате излаз наредбе. Постоје три
1618 могуће поставке ове променљиве:
1621 Ово значи да не желите да видите излаз ваше наредбе. Ако користите
1622 конзолу ГНУ\-а или FreeBSD\-а или Икс терминал, моћи ћете да видите
1623 излаз наредбе куцајући C\-o.
1625 .I На глупим терминалима.
1626 Добићете поруку о паузи на терминалима који нису способни да прикажу
1627 излаз последње извршене наредбе (сваки терминал који није Икс терминал
1628 или конзола ГНУ\-а).
1631 Програм ће паузирати после извршавања свих ваших наредби.
1636 Ово смењује брбљивост (приказивање дијалога за сваку операцију) код
1637 операција копирања, преименовања и брисања. Ако имате спори терминал,
1638 можда ћете желети да искључите брбљиви рад. Он се аутоматски искључује
1639 ако је брзина вашег терминала мања од 9600 б/с.
1641 .I Рачунај укупне збирове.
1642 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник рачуна укупне величине у
1643 бајтовима и укупни број датотеке пре било које операције копирања,
1644 преименовања и брисања. Ово ће вам приказати тачније показатеље
1645 напретка науштрб нешто брзине. Овај избор нема ефекта ако је искључен
1650 Наредбе избора, одизбора и филтрирања подразумевано користе љусколике
1651 регуларне изразе. Да би се ово постигло, примењују се следећа
1652 претварања: знак `*' се замењује ниском `.*' (нула или више знакова);
1653 знак `?' се замењује знаком `.' (тачно један знак) а знак `.'
1654 дословном тачком. Ако је овај избор искључен, регуларни изрази су
1655 као они описани у упутству за ed(1).
1657 .I Аутоматско чување подешавања.
1658 Ако је овај избор укључен, подесиви избори Поноћног наредника ће бити
1659 сачувани у датотеци ~/.config/mc/ini при изласку из Поноћног наредника.
1661 .I Аутоматски менији.
1662 Ако је овај избор укључен, при покретању Поноћног наредника ће бити
1663 позван кориснички мени. Ово је корисно за изградњу менија за
1666 .I Користи уграђени уређивач.
1667 Ако је овај избор укључен, за уређивање датотека ће бити коришћен
1668 уграђени уређивач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
1669 уређивач задан у променљивој окружења
1671 Ако уређивач није задан, биће коришћен
1675 уграђеном уређивачу датотека\&.
1676 .\"Internal File Editor"
1678 .I Користи уграђени прегледач.
1679 Ако је овај избор укључен, за преглед датотека биће коришћен уграђени
1680 прегледач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
1681 страничник задан у променљивој окружења
1683 Ако страничник није задан, биће коришћена наредба
1687 уграђеном прегледачу датотека\&.
1688 .\"Internal File Viewer"
1690 .I Допуна: прикажи све.
1691 У случају да је допуна двосмислена, Поноћни командир ће подразумевано
1692 отворити прозор са свим могућим
1696 али само уколико притиснете
1698 и други пут. Први пут ће само допунити онолико колико је то могуће и
1699 писнути у случају двосмислености. Укључите овај избор ако желите да
1700 видите све могуће допуне после само једног притиска на
1704 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће у својству показатеља
1705 напретка приказати ротирајућу црту у доњем десном углу.
1707 .I Lynx\-олико кретање.
1708 Ако је овај избор укључен, моћи ћете да користите тастере са
1709 стрелицама да бисте се аутоматски пребацили у директоријум ако је
1710 текући избор поддиректоријум а наредбени ред празан. Подразумевано је
1711 овај избор искључен.
1713 .I Пром.дир. прати везе.
1714 Овај избор, у случају да је постављен, казује Поноћном нареднику да
1715 прати логички ланац директоријума при промени текућег директоријума,
1716 било у окнима, било при коришћењу наредбе `cd' (промена
1717 директоријума). Ово је подразумевано понашање љуске `bash'. Када је
1718 овај избор искључен, Поноћни наредник ће пратити праву структуру
1719 директоријума, па ће вас наредба `cd ..' (постављање текућег
1720 директоријума на родитељски директоријум), у случају да сте ушли у
1721 директоријум преко везе, пребацити у стварног родитеља текућег
1722 директоријума, а не у директоријум у ком је веза.
1724 .I Безбедно брисање.
1725 Ако је овај избор укључен, он отежава ненамерно брисање датотека.
1726 Наиме, тада је подразумевани избор у дијалозима потврде `Не' уместо
1727 `Да'. Овај избор је подразумевано искључен.
1730 Дијалог Изглед вам омогућује да промените општи изглед екрана. Можете
1731 да задате да ли ће бити приказани ред менија, наредбени одзивник, ред
1732 савета и ред функцијских тастера. У конзолама ГНУ\-а или FreeBSD\-а
1733 можете да задате колико редова је приказано у прозору излаза.
1735 Остатак екранске области заузимају два директоријумска окна. Можете да
1736 задате да ли се та област дели усправно или положено. Подела може бити
1737 подједнака или можете да задате неједнаку поделу.
1739 Можете да задате да ли би требало истицати посебним
1745 .IR "врсте датотека".
1746 Ако је укључено истицање дозвола, делови
1752 .IR "mode (окталне дозволе)",
1753 који се примењују на корисника Поноћног наредника ће бити истакнути
1754 бојом коју задаје кључна реч
1756 Ако је укључено истицање врста датотека, датотеке се фарбају у складу
1757 са њиховом врстом (нпр. директоријум, датотека сржи, извршна датотека,
1760 Ако је укључен избор
1761 .IR "Прикажи мини стање",
1762 при дну окана се приказује један ред података о стању тренутно
1765 Када је покренут у имитатору терминала за Икс, Поноћни наредник
1766 поставља наслов терминалског прозора на текући радни директоријум и
1767 ажурира га по потреби. Ако је ваш имитатор терминала покварен и видите
1768 неисправан излаз при покретању и промени текућег директоријума,
1770 .IR "Наслов прозора Икс терминала".
1771 .\"NODE " Confirmation"
1773 У овом менију можете подесити изборе потврде при брисању, преписивању
1774 датотека, извршавању датотека притиском на тастер `enter' и завршавању
1776 .\"NODE " Display bits"
1777 .SH " Битова у приказу"
1778 Ово се користи за подешавање опсега видљивих знакова на екрану. Ово
1779 подешавање може да буде `7 бита' или `7\-bit ASCII' ако ваш терминал
1780 или библиотека `curses' подржавају само седмобитни излаз. Поставка
1781 `ISO\-8859\-1' приказује све знаке из мапе изо 8859\-1 а `Пуно осмобитно'
1782 је за оне терминале који могу да прикажу пуне осмобитне знаке.
1783 .\"NODE " Learn keys"
1784 .SH " Научи тастере"
1785 Овај дијалог вам омогућава да испробате и промените функцијске
1786 тастере, курсорске стрелице и неке друге тастере, како би они исправно
1787 радили на вашем терминалу. Често ово није случај, јер су многе
1788 терминалске базе непотпуне или покварене.
1790 Можете се кретати уз помоћ тастера `Tab' и пречица за кретање програма
1791 `vi' (`h' лево, `j' наниже, `k' навише и `l' десно). Чим једном
1792 притиснете било који тастер за померање курсора и он је препознат,
1793 можете користити и њега.
1795 Можете испробавати тастере притиском на сваки од њих. Када притиснете
1796 тастер и он је исправно препознат, поред назива тог тастера би требало
1797 да се појави `Да'. Чим је тастер означен са `Да', он поприма своје
1798 уобичајено значење, нпр. при првом притиску на F1 обавиће се само
1799 провера тог тастера, али после ње ће притисак на тај тастер приказати
1800 помоћ. Исто важи и за тастере са стрелицама. Тастер `Tab' би требало
1801 увек да функционише.
1803 Ако неки тастери не раде исправно, нећете видети `Да' при притиску на
1804 њих. Онда ћете можда желети да их измените. То можете учинити
1805 притиском на дугме са називом тог тастера (мишем или притиском на
1806 тастер `Enter' или размакницу после бирања дугмета тастером `Tab' или
1807 стрелицама). Онда ће се појавити прозор који ће од вас тражити да
1808 притиснете тај тастер. Притисните га и сачекајте док прозор не
1809 нестане. Ако желите да прекинете, притисните само једном тастер
1810 `Escape' и сачекајте.
1812 Кад завршите са свим тастерима, можете да их сачувате. Дефиниције
1813 тастера које сте задали ће бити уписане у одељак [terminal:TERM] ваше
1814 датотеке ~/.config/mc/ini (где `TERM' представља назив вашег текућег
1815 терминала). Дефиниције тастера који су већ исправно радили се не
1817 .\"NODE " Virtual FS"
1819 Овај избор вам пружа могућност управљања подешавањима
1821 виртуалног система датотека\&.
1822 .\"Virtual File System"
1824 Поноћни наредник чува у меморији податке о неким виртуалним системима
1825 датотека да би убрзао приступ датотекама из тог система (нпр. спискови
1826 датотека добављени са сервера FTP\-а).
1828 Такође, како би приступио садржају компримованих датотека (нпр.
1829 компримованих датотека врсте `tar'), Поноћни наредник мора да створи
1830 привремену некомпримовану датотеку на вашем диску.
1832 Како и подаци у меморији и привремене датотеке на диску заузимају
1833 ресурсе, можда ћете желети да подесите параметре остављених података
1834 како бисте смањили количину употребљених ресурса или повећали брзину
1835 приступа често коришћеним системима датотека.
1837 .I Систем датотека врсте `tar'
1838 мора да прочита целу датотеку само да би приказао списак датотека,
1839 због формата архива врсте `tar'. Како је већина датотека врсте `tar'
1840 обично компримована, (обичне датотеке врсте `tar' су угрожена врста),
1841 систем датотека врсте `tar' мора да их отпакује на диск, на привремено
1842 место, и тек тада приступи отпакованој датотеци као што би приступио
1843 обичној датотеци врсте `tar'.
1845 Сад, пошто сви ми волимо да разгледамо датотеке и датотеке врсте `tar'
1846 свуда на диску, уобичајено је да ћете напустити датотеку врсте `tar' и
1847 касније је поново посетити. Пошто је отпакивање споро, Поноћни
1848 наредник ће на одређено време смештати све податке у меморију. Када то
1849 одређено време истекне, биће ослобођени сви ресурси додељени том
1850 систему датотека. Подразумевано време чекања је један минут.
1853 Систем датотека FTP\-а
1855 (ftpfs) вам омогућава да разгледате директоријуме на удаљеним
1856 серверима FTP\-а. Он садржи неколико избора.
1858 .I анонимна лозинка за ftp
1859 је лозинка која ће се користити када се пријављујете као `anonymous'.
1860 Нека места захтевају исправну адресу епоште. Са друге стране,
1861 вероватно не желите да остављате вашу праву адресу епоште на
1862 непровереним местима, а посебно уколико не користите филтрирање
1865 ftpfs чува списак директоријума који добавља са сервера FTP\-а у
1866 остави. Време трајања оставе се може подесити избором
1867 .IR "`истекло време за оставу дир. ftpfs\-а'".
1868 Ниска вредност овог избора може успорити сваку радњу над ftpfs\-ом, јер
1869 онда свака радња захтева слање захтева серверу FTP\-а.
1871 Можете да задате посредничког домаћина FTP\-а. Пазите, јер је већина
1872 модерних заштитних зидова у потпуности неприметна, макар за FTP
1873 (погледајте доле), па се посредници за FTP сматрају застарелим.
1876 .IR "Увек користи посредника за ftp",
1877 можете да користите узвичник да бисте укључили посредника за извесне
1878 домаћине. Погледајте одељак
1880 Систем датотека FTP\-а
1884 Ако је овај избор укључен, програм ће или: гледати датотеку
1885 %prefix%/lib/mc/mc.no_proxy и тражити редове који садрже називе
1886 домаћина који су локални (ако назив домаћина почиње тачком,
1887 претпоставља се да се ради о домену) и претпоставиће да су називи
1888 домаћина без тачака непосредно приступачни. Свим другим домаћинима ће
1889 се приступати кроз заданог посредника за FTP.
1891 Можете да укључите употребу датотеке
1893 у којој се чувају корисничка имена и лозинке за сервере ftp\-а.
1894 Погледајте netrc(5) за опис формата датотке .netrc.
1896 .I Користи пасивни режим
1897 укључује употребу пасивног режима FTP\-а, при коме повезивање ради
1898 преноса података покреће клијент, а не сервер. Овај избор се
1899 препоручује и подразумевано је укључен. Ако се овај избор искључи,
1900 податковна повезивања покреће сервер. Ово може да не ради са одређеним
1902 .\"NODE " Save Setup"
1903 .SH " Сачувај подешавања"
1904 При покретању, Поноћни наредник ће покушати да учита податке о
1905 покретању из датотеке ~/.config/mc/ini. Ако ова датотека не постоји, учитаће
1906 податке из датотеке са подешавањима за цео систем. Ако ни она не
1907 постоји, ПН ће користити подразумеване поставке.
1910 .I Сачувај подешавања
1911 ствара датотеку ~/.config/mc/ini чувањем текућих поставки менија
1914 .\"Left and Right Menus"
1921 .IR "Аутоматско чување подешавања",
1922 ПН ће увек чувати текуће поставке при излазу.
1924 Постоје и поставке које се не могу променити из менија. Да бисте
1925 променили те поставке, морате да уређујете датотеку са поставкама из
1926 вашег омиљеног уређивача. Погледајте одељак
1929 .\"Special Settings"
1930 за више информација.
1932 .\"NODE "Executing operating system commands"
1933 .SH "Извршавање наредби оперативног система"
1934 Можете да извршите наредбе укуцавши их непосредно у ред за унос
1935 Поноћног наредника, или избором програма кога желите да извршите редом
1936 за бирање у окну и притиском на тастер `Enter'.
1938 Уколико притиснете тастер `Enter' над датотеком која није извршна,
1939 Поноћни наредник ће упоредити врсту изабране датотеке са врстама из
1942 .\"Extension File Edit"
1943 Ако је пронађена врста која одговара траженој, онда ће се извршити код
1944 придружен тој врсти. Пре извршења наредбе врши се веома једноставно
1947 .\"Macro Substitution"
1948 .\"NODE " The cd internal command"
1949 .SH " Уграђена наредба пром.дир."
1951 .I cd (промена текућег директоријума)
1952 тумачи Поноћни наредник; она се не предаје наредбеној љусци ради
1953 извршавања. Стога се можда неће вршити сва она згодна раширења и
1954 замене макроа које обавља ваша љуска, иако ће се нека примењивати:
1957 Тилда (~) ће се заменити називом вашег домаћег директоријума, а ако
1958 додате корисничко име после тилде, биће замењена називом корисничког
1959 директоријума заданог корисника.
1961 На пример, ~guest представља домаћи директоријум корисника guest, а
1962 ~/guest је директоријум под именом guest у вашем домаћем
1965 .I Претходни директоријум.
1966 Можете скочити на директоријум који сте претходно користили уз посебан
1967 назив директоријума: `\-', овако:
1970 .I Директоријуми CDPATH\-а.
1971 Ако се директоријум задан у наредби
1973 не налази у текућем директоријуму, Поноћни наредник ће користити
1974 вредност променљиве окружења
1976 да би тражио директоријум у било ком директоријуму наведеном у тој
1979 На пример, могли бисте да подесите вашу променљиву
1981 на ~/src:/usr/src, тиме омогућивши да пређете у било који
1982 поддиректоријум унутар директоријума ~/src и /usr/src, и то са било
1983 ког места у систему датотека, користећи његов релативни назив (нпр. cd
1984 linux би вас одвело у /usr/src/linux).
1985 .\"NODE " Macro Substitution"
1986 .SH " Замена макроа"
1989 корисничком менију\&,
1993 наредбе зависне од врсте\&,
1994 .\"Extension File Edit"
1995 или покретања наредбе из уноса наредбеног реда, врши се једноставна
2001 Увлачење белинама, једнако позицији колоне курсора. Примењује се само
2005 Врста синтаксе текуће датотеке. Примењује се само у менију уређивача.
2008 Назив датотеке блока уређивача.
2011 Назив датотеке са грешкама.
2014 Назив текуће датотеке менија.
2017 Назив текуће датотеке.
2020 Врста текуће датотеке.
2023 Назив текуће датотеке без врсте.
2026 Назив текућег директоријума.
2029 Назив текуће датотеке у неизабраном окну.
2032 Назив директоријума у неизабраном окну.
2035 Тренутно означене датотеке.
2038 Означене датотеке у неизабраном окну.
2041 Слични макроима %t и %T, али с том разликом што се датотеке
2042 одозначавају. Можете да користите овај макро једном за ставку менија
2043 или датотеку врста, јер при следећем извршавању ниједна датотека неће
2047 Код изабраних датотека: означене датотеке, уколико постоје. У
2048 супротном, назив текуће датотеке.
2051 Ово је посебан макро који се користи за постављање текућег
2052 директоријума на директоријум задан пре макроа. Ово се пре свега
2053 користи као спрега за
2055 виртуални систем датотека\&.
2056 .\"Virtual File System"
2059 Овај макро се користи за покретање уграђеног прегледача. Он се може
2060 користити засебно, или уз аргументе. Уколико му задате аргументе, они
2061 би требало да се окруже витичастим заградама.
2063 Аргументи су следећи:
2065 да би се захтевао режим аскија;
2067 да би се захтевао хексадекадни режим;
2069 да би се наложило прегледачу да тумачи низове за полуцрна слова и
2070 подвлачење програма nroff;
2072 да би се наложило прегледачу да не тумачи наредбе nroff\-а за полуцрна
2079 Пита за замену. Приказује се прозор за унос а текст унутар витичастих
2080 заграда се користи као одзивник. Макро се замењује текстом који је
2081 унео корисник. Корисник може да притисне тастере ESC или F10 за
2082 поништавање. Овај макро још увек не ради у наредбеном реду.
2085 Уколико променљива љуске
2087 није постављена, користи се вредност
2089 Иначе, користи се вредност променљиве
2091 .\"NODE " The subshell support"
2092 .SH " Подршка за подљуске"
2093 Подршка за подљуске је избор у време превођења програма; она ради са
2094 љускама bash, tcsh и zsh.
2096 Када се код подљуске покрене, Поноћни наредник ће зачети упоредни
2097 примерак љуске (оне задане у променљивој
2099 а ако она није задана, онда оне у датотеци /etc/passwd) и покренути га
2100 у псеудотерминалу; уместо се да покреће нова љуска сваки пут при
2101 извршењу наредбе, наредба ће бити прослеђена подљусци као да сте је ви
2102 укуцали. Ово вам омогућава и да мењате променљиве љуске, користите
2103 функције љуске и задајете надимке који ће важити до изласка из
2106 Уколико користите љуску
2108 можете да задате наредбе које се извршавају при покретању подљуске у
2109 вашој датотеци ~/.local/share/mc/bashrc а посебне мапе тастатуре у датотеци
2110 ~/.local/share/mc/inputrc.
2113 могу да задају наредбе које се извршавају при покретању у датотеци
2114 ~/.local/share/mc/tcshrc.
2116 При употреби кода подљуске, можете било када да обуставите апликације
2117 пречицом C\-o и вратите се у Поноћног наредника; уколико сте обуставили
2118 апликацију, нећете моћи да се покрећете друге спољашње наредбе све док
2119 не завршите рад у апликацији коју сте обуставили.
2121 Додатна одлика употребе подљуски је да се за одзивник који приказује
2122 Поноћни наредник користи исти одзивник који користите у љусци.
2128 садржи више информација о томе како можете да управљате кодом
2131 .SH "Промена дозвола"
2132 Прозор `Промена дозвола' се користи за промену битова атрибута групе
2133 датотека и директоријума. Он се може покренути пречицом C\-x c.
2135 Прозор `Промена дозвола' се састоји из два дела \-
2140 У одељку Датотека су приказани назив датотеке или директоријума и
2141 њене дозволе у окталном облику, као и њен власник и група.
2143 У одељку Дозволе постоји низ кућица које одговарају битовима атрибута
2144 датотеке. При промени битова атрибута, видећете да се октална вредност
2145 у одељку Датотека мења.
2147 Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица), користите
2148 .I тастере са стрелицама
2151 Да бисте променили стање кућица или изабрали дугме користите
2153 Такође можете да користите пречице са дугмади да бисте их брже
2154 активирали. Пречице су приказане у виду истакнутих слова на дугмадима.
2156 Да бисте поставили битове атрибута, користите тастер `Enter'.
2158 При раду са групом датотека или директоријума, потребно је само да
2159 притиснете тастер миша када је показивач над битовима које желите да
2160 поставите или очистите. Када сте изабрали битове које желите да
2161 промените, изаберите једно од дугмади (Постави означене или Очисти
2164 На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које сте задали,
2165 можете да користите дугме
2167 које ће радити над свим означеним датотекама.
2170 поставља само означене атрибуте за све изабране датотеке
2172 .B [Постави означене]
2173 поставља означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
2175 .B [Очисти означене]
2176 чисти означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
2179 поставља атрибуте једне датотеке
2182 поништава наредбу промене дозвола
2184 .SH "Промена власника"
2185 Наредба промене власника се користи да би се променио власник/група
2186 датотеке. Пречица за ову наредбу је C\-x o.
2187 .\"NODE "Advanced Chown"
2188 .SH "Напредна промена власника"
2189 Наредба Напредна промена власника представља комбинацију наредби
2197 у један прозор. Можете да одједном промените дозволе и власника/групу
2199 .\"NODE "File Operations"
2200 .SH "Операције над датотекама"
2201 При копирању, премештању или брисању датотека Поноћни наредник
2202 приказује дијалог операција над датотекама. Он приказује датотеке које
2203 се тренутно обрађују и проценат текуће датотеке који је обрађен. Ред
2204 са бројем приказује колико је означених датотека обрађено. Ред са
2205 бајтовима приказује обрађени проценат укупне величине означених
2206 датотека. Уколико је брбљивост искључена, неће бити приказани редови
2209 У дну дијалога постоје два дугмета. Притиском на дугме Прескочи,
2210 остатак текуће датотеке ће бити прескочен. Притиском на дугме Прекини,
2211 цела операција ће бити прекинута а остале датотеке прескочене.
2213 Постоје још три друга дијалога које можете да покренете током
2214 операција са датотекама.
2216 Дијалог грешке вас обавештава о врсти грешке и садржи три избора.
2217 Обично ћете бирати дугме Прескочи да бисте прескочили датотеку или
2218 дугме Прекини да бисте прекинули целокупну операцију. Можете такође да
2219 изаберете дугме Понови уколико сте проблем решили са другог терминала.
2221 Дијалог замене се приказује када покушате да копирате или преместите
2222 датотеку преко постојеће датотеке. Дијаог приказује датуме и величине
2223 обеју датотека. Притисните дугме Да како бисте преписали датотеку,
2224 дугме Не како бисте прескочили датотеку, дугме Све да бисте преписали
2225 све датотеке, дугме Ништа да не препишете ниједну датотеку а дугме
2226 Ажурирај да бисте преписали датотеку ако је изворна датотека новија од
2227 одредишне. Можете да прекинете целу операцију притиском на дугме
2230 Дијалог рекурзивног брисања се приказује када покушате да обришете
2231 директоријум који није празан. Притисните дугме Да како бисте
2232 рекурзивно обрисали директоријум, дугме Не како бисте прескочили
2233 директоријум, дугме Све како бисте обрисали све директоријуме а дугме
2234 Ништа како бисте прескочили све непразне директоријуме. Можете да
2235 прекинете целу операцију притиском на дугме Прекини. Уколико изаберете
2236 дугме Да или Све, бићете упитани за потврду. Притисните Да само
2237 уколико сте заиста уверени да желите да рекурзивно бришете тај
2240 Уколико сте означили датотеке и над њима спровели операцију,
2241 одозначиће се само датотеке над којима је операција успела. Датотеке
2242 које нису успеле или су прескочене остају означене.
2243 .\"NODE "Mask Copy/Rename"
2244 .SH "Копирање/преименовање са маском"
2245 Операције копирања/премештања вам омогучавају да на лак начин
2246 преносите називе датотека. Да бисте то урадили, морате да задате
2247 исправну изворну маску, и да задате неке џокерске знаке, обично у
2248 наставку одредишта. Све датотеке које одговарају изворној масци ће
2249 бити копиране/преименоване у складу са одредишном маском. Уколико
2250 постоје означене датотеке, биће преименоване само означене датотеке
2251 које одговарају изворној масци.
2253 Постоје и други избори које можете да поставите:
2257 одређује да ли да се симвезе и тврде везе из изворног директоријума (и
2258 рекурзивно из поддиректоријума) превежу у одредишном директоријуму или
2259 да им се прекопира садржај.
2261 .B Зарони у поддиректоријуме
2263 одређује шта се ради када би требало копирати изворни директоријум,
2264 али одредишни директоријум већ постоји. Подразумевана радња је да се
2265 садржај изворног директоријума копира у одредишни директоријум.
2266 Укључивањем овог избора изворни директоријум ће копирати као
2267 поддиректоријум одредишног директоријума.
2269 На пример, уколико желите да копирате директоријум
2271 који садржи датотеку
2275 који већ постоји. Подразумевано (када избор
2276 .B Зарони у поддиректоријуме
2277 није постављен), ПН ће копирати датотеку
2280 .IR `/lan/trla/baba' .
2281 Укључивањем овог избора биће створен директоријум
2282 .IR `/lan/trla/trla' ,
2286 .IR `/lan/trla/trla/baba' .
2290 одређује да ли да се чувају дозволе, датуми и (у случају да сте
2291 администратор) власник изворних датотека. Ако овај избор није
2292 постављен, поштоваће се текућа вредност подразумеване маске (umask).
2294 .B Користи обрасце љуске: укључено
2296 Када је избор Обрасци љуске укључен, можете да користите џокерске
2297 знаке `*' и `?' у изворној масци. Они функционишу на исти начин као у
2298 љусци. У одредишној масци су дозвољени само џокерски знаци `*' и
2299 `\\<цифра>'. Први џокерски знак `*' у одредишној масци одговара првој
2300 џокерској групи из изворне маске, други знак `*' одговара другој, итд.
2301 Џокерски знак `\\1' одговара првој џокерској групи из изворне маске,
2302 знак `\\2' другој, и тако даље до `\\9'. Џокерски знак `\\0'
2303 представља цео назив изворне датотеке.
2307 Ако је изворна маска `*.tar.gz', одредиште је `/bla/*.tgz' а датотека
2308 која се копира `foo.tar.gz', копија ће се звати `foo.tgz' у
2309 директоријуму `/bla'.
2311 Уколико претпоставимо да желите да замените основни део назива и
2312 врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд, било би
2313 потребно да задате изворну маску `*.*' а одредишну `\\2.\\1'.
2315 .B Користи обрасце љуске: искључено
2317 Уколико је избор Обрасци љуске искључен, ПН неће самостално груписати
2318 обрасце. У изворној масци ћете морати да користите изразе као што је
2319 `\\(...\\)' да бисте задали значење за џокерске знаке у одредишној
2320 масци. Ово је флексибилније, али и захтева више куцања. Иначе,
2321 одредишне маске су сличне ситуацији у којој су обрасци љуске укључени.
2325 Ако је изворна маска `^\\(.*\\)\\.tar\\.gz$', одредишна маска
2326 `/lan/*.tgz' а датотеку би требало копирати у `baba.tar.gz', копија ће
2327 се наћи у `/lan/baba.tgz'.
2329 Претпоставимо да желите да замените основни назив датотеке и врсту,
2330 како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд. Изворна маска за ово
2331 је `^\\(.*\\)\\.\\(.*\\)$' а одредишна `\\2.\\1'.
2333 .B Претварања великих у мала слова и обрнуто
2335 Можете и да промените да ли су слова мала или велика у називима
2336 датотека. Уколико користите `\\u' или `\\l' у одредишној масци,
2337 следећи знак ће бити претворен у велика слова или мала слова, тим
2340 Уколико користите `\\U' или `\\L' у одредишној масци, следећи знаци ће
2341 бити претворени у велика или мала слова, тим редом, све до следећег
2342 `\\E', `\\U', `\\L' или краја назива датотеке.
2344 `\\u' и `\\l' су јачи од `\\U' и `\\L'.
2346 На пример, уколико је изворна маска `*' (при укљученим обрасцима
2347 љуске) или `^\\(.*\\)$' (при искљученим обрасцима љуске) а одредишна
2348 маска је `\\L\\u*', називи датотека ће бити пребачени у такве, који
2349 имају почетно велико, а остала мала слова.
2351 Можете да користите и `\\' као знак за цитирање. На пример, `\\\\' је
2352 обрнута коса црта а `\\*' је звездица.
2353 .\"NODE "Internal File Viewer"
2354 .SH "Уграђени прегледач датотека"
2355 Уграђени прегледач датотека пружа два режима приказа: аски и
2356 хексадекадни. Да бисте сменили приказе, користите тастер F4. Уколико
2357 имате инсталиран ГНУ\-ов програм gzip, он ће бити коришћен за
2358 самораспакивање датотека по потреби.
2360 Прегледач ће покушати да користи најбољи начин за приказ података који
2361 пружа ваш систем или врста датотека. Уграђени прегледач датотека ће
2362 тумачити неке низове ниски како би поставио атрибуте полуцрног или
2363 подвученог исписа, на тај начин улепшавајући приказ ваших датотека.
2365 У хексадекадном режиму могућност за претраживање прихвата текст под
2366 наводницима и константне бројеве. Текст у наводницима се тражи
2367 дословно, без окружујућих наводника. Сваки број представља један бајт
2368 који се тражи. Можете да мешате цитирани текст са константама на
2372 "Ниска" \-1 0xBB 012 "још текста"
2375 Приметите да је 012 октални број. \-1 се претвара у 0xFF.
2377 Ево још неких детаља о прегледачу: на системима који имају системски
2378 позив mmap(2), програм мапира датотеку уместо да је учита; уколико
2379 систем нема системски позив mmap(2) или датотека одговара радњи која
2380 захтева филтар, онда ће прегледач користити растуће прихватнике, тиме
2381 учитавајући само оне делове датотеке којима стварно приступате (овим
2382 су обухваћене и компримоване датотеке).
2384 Ево списка радњи које су придружене тастерима које Поноћни наредник
2385 прихвата у уграђеном прегледачу.
2388 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.
2391 Смењује режим прелома.
2394 Смењује хексадекадни режим.
2397 Иди на ред. Ово ће вас упитати за број реда и приказаће тај ред.
2400 Претрага регуларних израза.
2403 Претрага регуларних израза уназад.
2406 Обична претрага / претрага у хексадекадном режиму.
2409 Покреће обичну претрагу уколико израз за претрагу није претходно
2410 задан, а иначе налази следеће задовољење.
2413 Покреће претрагу уназад уколико израз за претрагу није претходно
2414 задан, а иначе налази уназад следеће задовољење.
2417 Смењује сирови/рашчлањени режим: ово ће приказати датотеку онако каква
2418 је она на диску или, у случају да је у датотеци mc.ext задан филтар за
2419 обраду, као излаз филтра. Текући режим је увек онај други од оног
2420 који стоји на натпису дугмета, пошто се на дугмету налази режим који
2421 укључујете тим тастером.
2424 Смењује форматирани/неформатирани режим: када је укључен форматирани
2425 режим, прегледач ће тумачити неке низове ниски, како би приказао
2426 полуцрн и подвучен текст у различитим бојама. Такође, натпис дугмета
2427 садржи неукључени режим.
2430 Излази из уграђеног прегледача датотека.
2432 .B следећа\-страна, размакница, C\-v.
2433 Клиза једну страну унапред.
2435 .B претходна\-страна, M\-v, C\-b, backspace.
2436 Клиза једну страну уназад.
2439 Клиза један ред унапред.
2442 Клиза један ред уназад.
2448 Прелази у подљуску и приказује наредбени екран.
2451 Поставља ознаку `n'.
2454 Скаче на ознаку `n'.
2457 Скаче на следећу датотеку.
2460 Скаче на претходну датотеку.
2465 Можете да саопштите прегледачу датотека како да прикаже датотеку,
2468 уређивање датотеке врста\&.
2469 .\"Extension File Edit"
2470 .\"NODE "Internal File Editor"
2471 .SH "Уграђени уређивач датотека"
2472 Уграђени уређивач датотека је моћан екрански уређивач. Он може да
2473 уређује датотеке величине до 64 мегабајта. Могуће је уређивати бинарне
2474 датотеке. Уграђени уређивач датотека се покреће преко тастера
2478 .I use_internal_edit
2479 постављен у датотеци са почетним поставкама.
2481 Одлике које су тренутно подржане су: копирање, премештање, брисање,
2482 исецање, лепљење блокова; опозив тастер\-по\-тастер; падајући менији;
2483 уметање датотека; макронаредбе; претраживање и замена регуларним
2484 изразима; означавање текста уз помоћ пречице shift\-стрелица (уколико
2485 то подржава терминал); смењивање уметања и преписивања текста; прелом редова;
2486 самоувлачење; подесива величина табулатора; истицање синтаксе за разне
2487 врсте датотека и избор да се блокови текста прослеђују наредбама
2488 љуске, као што су `indent' и `ispell'.
2490 Уређивач се врло лако употребљава и да бисте га користили није вам
2491 потребно посебно подучавање. Да бисте видели која пречица шта ради,
2492 погледајте одговарајући падајући мени. Друге пречице су: тастери за
2493 кретање у комбинацији са тастером `Shift' за означавање текста.
2499 лепи из датотеке `mcedit.clip'.
2505 брише означени текст. Такође функционише и означавање мишем, а можете,
2506 као и обично, да заобиђете миша држећи тастер `shift' уз превлачење
2507 мишем да бисте омогућили обично терминалско означавање мишем.
2509 Да бисте задали макро, притисните
2511 а онда откуцајте тастере које желите да извршите. Када сте готови,
2514 Тада можете да доделите макро било којем тастеру притиском на тај
2515 тастер. Макро ће бити извршен када притиснете
2517 и додељени тастер. Макро ће такође бити извршен ако притиснете тастере
2518 `Meta', `Ctrl' или `Esc' са додељеним тастером, уз услов да се та
2519 пречица не користи за нешто друго. Када су једном задане, макронаредбе
2520 се смештају у датотеку
2521 .B ~/.local/share/mc/mcedit/mcedit.macros
2522 у вашем домаћем директоријуму. Можете да обришете макро брисањем
2523 одговарајућег реда у овој датотеци.
2526 ће форматирати текући означени блок (обичан текст или код у језику
2530 или другом). Овим се управља преко датотеке
2531 .B %prefix%/share/mc/edit.indent.rc
2532 која ће бити копирана у
2533 .B ~/.local/share/mc/mcedit/edit.indent.rc
2534 у вашем домаћем директоријуму први пут када је будете користили.
2536 Уређивач такође приказује неамеричке знаке (160 и више). При уређивању
2537 бинарних датотека би требало да поставите
2539 на 7 битова, у менију Избори, како бисте задржали исправно исцртавање
2541 .\"NODE "Completion"
2543 Нека Поноћни наредник куца место вас.
2545 Ово представља покушај да се изврши допуна у тексту пре текуће
2546 позиције. ПН ће покушати допуну, сматрајући да је текст променљива
2547 (уколико текст почиње знаком
2549 корисничко име (уколико текст почиње знаком
2551 назив домаћина (уколико текст почиње знаком
2553 или наредба (уколико сте у наредбеном реду, где можете да укуцате
2554 наредбу, могуће допуне ће бити и резервисане речи љуске и уграђене
2555 наредбе љуске). Уколико ништа од овога не одговара, покушаће допуну
2558 Допуна назива датотеке, корисничког имена, променљивих и назива
2559 домаћина функционише у свим редовима уноса, док је допуна наредби
2560 специјалност наредбеног реда. Уколико је допуна двосмислена (постоји
2561 више различитих могућности), ПН ће писнути а оно што ће урадити
2562 следеће зависи од стања избора
2563 .I Допуна: прикажи све
2568 Уколико је овај избор укључен, после текуће позиције ће искочити
2569 списак свих могућности, и моћи ћете да изаберете исправну ставку
2570 тастерима са стрелицама и тастером
2572 Можете и да укуцате прва слова којима се могућности разликују једна од
2573 друге како бисте се преместили на подскуп свих могућности и допунили
2574 што више. Уколико поново притиснете
2576 у списку ће бити приказан само подскуп, а иначе ће бити означена прва
2577 ставка која одговара свим претходним знаковима. Чим нестане
2578 двосмислености, дијалог ишчезава, али га можете сакрити тастерима за
2582 и тастерима са стрелицама налево и надесно. Уколико је избор
2586 искључен, дијалог ће искочити само уколико притиснете пречицу
2588 по други пут; када је притиснете први пут ПН ће само писнути.
2589 .\"NODE "Virtual File System"
2590 .SH "Виртуални систем датотека"
2591 Поноћни наредник садржи слој кода за приступ систему датотека; овај
2592 слој кода се назива скретница виртуалног система датотека. Скретница
2593 виртуалног система датотека омогућава Поноћном нареднику да ради над
2594 датотекама који се не налазе у Униксовом систему датотека.
2596 За сада се уз Поноћног наредника испоручује неколико Виртуалних
2597 система датотека (ВСД): систем датотека
2599 који се користи за приступ обичном Униксовом систему датотека; систем
2602 који се користи за рад са датотекама на удаљеним системима преко
2603 протокола FTP; систем датотека
2605 који се користи за рад са обичним и компримованим датотекама врсте
2606 `tar'; систем датотека
2608 који се користи за опоравак обрисаних датотека на системима датотека
2609 `ext2' (подразумевани систем датотека за систем ГНУ),
2611 (за рад са датотекама преко повезивања љуске, као што су `rsh' и
2614 (систем датотека Поноћног наредника), систем датотека који је заснован
2615 на мрежи. Уколико је код преведен са подршком за
2617 моћи ћете да радите са датотекама на удаљеним системима преко
2618 протокола SMB (CIFS).
2620 Обезбеђен је и општи систем
2622 (спољашњи виртуални систем датотека), како би се лако прошириле
2623 могућности ВСД преко списа и спољашњег софтвера.
2625 Код скретнице ВСД ће тумачити све коришћене путање и усмеравати их на
2626 исправан систем датотека; формати који се користе за сваки од система
2627 датотека су описани касније у њиховим одељцима.
2628 .\"NODE " FTP File System"
2629 .SH " Систем датотека FTP\-а"
2630 Систем датотека FTP\-а (ftpfs) вам омогућава да радите са датотекама на
2631 удаљеним машинама. Да бисте га користили, можете да користите ставку
2633 .I Повезивање FTP\-ом
2634 или да директно поставите ваш текући директоријум преко наредбе
2636 на путању која изгледа овако:
2638 .I ftp://[!][корисник[:лозинка]@]машина[:порт][удаљени\-дир]
2645 су необавезни. Уколико задате елемент
2647 Поноћни наредник ће се пријавити на удаљену машину под тим корисничким
2648 именом, а иначе ће користити анонимну пријаву или корисничко име из
2653 представља лозинку која се користи за повезивање. Не препоручује се
2654 употреба лозинке у називу директоријума ВСД\-а, јер се она онда може
2655 појавити на екрану као обичан текст и може да буде сачувана у историју
2658 Да бисте укључили посредника за FTP, ставите
2660 (узвичник) пре назива домаћина.
2665 ftp://ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
2666 ftp://tsx\-11.mit.edu/pub/linux/packages
2667 ftp://!iza.zast.zida.edu.cs/pub
2668 ftp://guest@udaljeni\-domacin.com:40/pub
2669 ftp://miguel:xxx@server/pub
2672 Молим да ради избора ftpfs\-а погледате дијалог
2674 Виртуални систем датотека\&.
2676 .\"NODE " Tar File System"
2677 .SH " Систем датотека врсте `Tar'"
2678 Систем датотека врсте `tar' вам омогућава приступ само за читање вашим
2679 датотекама врсте `tar' преко наредбе `chdir' (промена текућег
2680 директоријума). Да бисте прешли у датотеку врсте `tar', можете да
2681 користите наредбу промене текућег директоријума уз следећу синтаксу:
2683 .I /datoteka.tar/utar://[дир\-унутар\-дат]
2685 Датотека `mc.ext' већ садржи пречицу за датотеке врсте `tar', што
2686 значи да можете само показати на датотеку врсте `tar' и притиснути
2687 `Return' или `Enter' да бисте ушли у њу; погледајте одељак
2689 Уређивање датотеке врста
2690 .\"Extension File Edit"
2691 за детаље како да ово обавите.
2696 mc\-3.0.tar.gz/utar://mc\-3.0/vfs
2697 /ftp/GCC/gcc\-2.7.0.tar/utar://
2700 Последњи ред задаје пуну путању архиве врсте `tar'.
2701 .\"NODE " FIle transfer over SHell filesystem"
2702 .SH " Систем датотека FISH (пренос датотека преко љуске)"
2703 Систем датотека fish је систем датотека заснован на мрежи који вам
2704 омогућава да радите са датотекама на удаљеној машини, као да су оне у
2705 локалу. Да бисте ово користили, друга страна мора да има покренут
2706 сервер `fish', или да поседује љуску сагласну са љуском `bash'.
2708 Да бисте се повезали на удаљену машину, потребно је само да поставите
2709 текући директоријум на посебан директоријум чији назив је у следећем
2712 .I sh://[корисник@]машина[:избори]/[удаљени\-дир]
2719 су необавезни. Уколико задате елемент
2721 Поноћни наредник ће покушати да се пријави на удаљену машину под тим
2722 корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко име.
2726 су `C' \- користи компримовање и `rsh' \- користи `rsh' уместо `ssh'.
2727 Уколико је присутан елемент
2729 ваш текући директоријум на удаљеној машини ће бити постављен на тај
2735 sh://onlyrsh.mx:r/linux/local
2736 sh://joe@hocu.komprimovanje.edu:C/private
2737 sh://joe@nekomprimovan.ssh.edu/private
2739 .\"NODE " Undelete File System"
2740 .SH " Систем датотека за одбрисање"
2741 На ГНУ\-овим системима, уколико сте од програма `configure' захтевали
2742 да користи могућности одбрисања на систему датотека `ext2fs', моћи
2743 ћете да користите систем датотека за одбрисање. Опоравак обрисаних
2744 датотека је могућ само на системима датотека врсте `ext2'. Систем
2745 датотека за одбрисање је само спрега за добављање свих обрисаних
2746 датотека на систему датотека `ext2fs' библиотеке `ext2fs'\-а. Он
2747 омогућава издвајање изабраних датотека у обичну партицију.
2749 Да бисте користили овај систем датотека, морате да поставите текући
2750 директоријум на посебни назив датотеке који се састоји од префикса
2751 `undel://' и назива датотеке у којој се налази систем датотека.
2753 На пример, да бисте опоравили обрисане датотеке на другој партицији
2754 првог скази диска под ГНУ\-ом, можете да користите следећу путању:
2760 Учитавање тражених података пре него што можете да почнете разгледање
2761 датотека може потрајати.
2762 .\"NODE " SMB File System"
2763 .SH " Систем датотека SMB"
2764 `smbfs' вам омогућава да радите са датотекама на удаљеним машинама
2765 преко протокола `SMB' (или `CIFS'). Ово укључује Виндовс за радне
2766 групе, Виндовс 9x/МЕ/ИксПе, Виндовс НТ, Виндовс 2000 и Самбу. Да бисте
2767 га користили, можете да покушате са наредбом окна `Повезивање
2768 SMB\-ом...' (која је доступна преко реда менија), а можете и непосредно
2769 да промените ваш текући директоријум користећи наредбу `cd' (промена
2770 текућег директоријума) да бисте текући директоријум поставили на
2773 .I smb://[корисник@]машина[/сервис][/удаљени\-дир]
2785 се могу задати преко дијалога за унос.
2790 smb://masina/Deljeno
2792 smb://guest@masina/Public/Irlex
2794 .\"NODE " EXTernal File System"
2795 .SH " Спољашњи системи датотека (EXTFS)"
2797 вам омогућавају да на лак начин спојите бројне одлике и системе
2798 датотека са ГНУ\-овим Поноћним наредником, пишући списе.
2800 Системи датотека `extfs'\-а се могу поделити у две категорије:
2802 1. Самостални системи датотека, који нису повезани ни са једном
2803 стварном датотеком. Они представљају извесне податке за цео систем у
2804 виду стабла директоријума. Можете их позвати куцајући
2805 .RI ' `cd називсд://' '
2806 где је `називсд' кратки назив система `extfs'\-а (погледајте доле).
2807 Примери оваквих система датотека су `audio' (наводи звучне траке на
2808 CD\-овима) или `apt' (списак свих Дебијанових пакета на систему).
2810 На пример, да бисте добили списак трака врсте `CD\-Audio' са вашег
2811 уређаја за CD\-ROM\-ове, можете да откуцате
2817 2. `Архивни' системи датотека (као што су `rpm', `patchfs' и други),
2818 који представљају садржај датотеке у виду стабла директоријума. Они се
2819 могу састојати од `стварних' датотека, које су компримоване у архиву
2820 (`urar', `rpm') или виртуалних датотека, као што су поруке у
2821 сандучићима (`mailfs') или делови закрпе (`patchfs'). Да бисте
2822 приступили таквим системима датотека, требало би да на назив архиве
2825 Приметите да сама архива може да буде у другом виртуалном систему
2828 На пример, да бисте приказали садржај архиве врсте `zip' под називом
2829 `dokumenti.zip', откуцајте
2832 cd dokumenti.zip/uzip://
2835 На више начина, можете да сматрате да су спољашњи системи датотека
2836 као и сви остали директоријуми. На пример, можете их додати у брзи
2837 списак или прећи у њих из историје директоријума. Важно огреничење је
2838 то што не можете да покрећете наредбе љуске из спољашњих система
2839 датотека као на другим не\-локалним ВСД.
2841 Општи списи спољашњих система датотека који се испоручују уз Поноћног
2845 приступа дискети ДОС\-а/Виндовса `A:'
2846 .RI ( "`cd a://'" ).
2849 љуска за Дебијанов систем управљања пакетима `APT'
2850 .RI ( "`cd apt://'" ).
2853 скидање и пуштање звучних CD\-ова
2854 .RI ( "`cd audio://'"
2856 .IR "`cd device/audio://'" ).
2859 пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Лош Пингвин (Bad Penguin)
2860 .IR ( "`cd file.bpp/bpp://'" ).
2863 пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Дебијан
2864 .RI ( "`cd file.deb/deb://'" ).
2867 инсталирани пакети Дебијановог ГНУ/Линукса
2868 .RI ( "`cd deb://'" ).
2871 преглед и копирање датотека на/са калкулатора ХП48
2872 .RI ( "`cd hp48://'" ).
2875 разгледање спискова `lslR' који се могу наћи на многим серверима FTP\-а
2876 .RI ( "`cd filename/lslR://'" ).
2879 подршка за сандучиће електронске поште врсте `mbox'
2880 .RI ( "`cd mailbox/mailfs://'" ).
2883 спољашњи систем датотека за рад са унификованим и контекстним
2884 датотекама врсте `diff'
2885 .RI ( "`cd filename/patchfs://'" ).
2889 .RI ( "`cd filename/rpm://'" ).
2892 управљање базом пакета врсте `RPM'
2893 .RI ( "`cd rpms://'" ).
2895 .B ulha, urar, uzip, uzoo, uar, uha
2897 .RI ( "`cd архива/xxxx://'"
2898 где xxxx може да буде:
2906 Можете да придружите врсту датотеке одређеном спољашњем систему
2907 датотека, као што је то описано у одељку
2909 уређивање датотеке врста\&.
2910 .\"Extension File Edit"
2911 Ево примера ставке за Дебијанове пакете:
2915 Отвори=%cd %p/deb://
2919 Поноћни наредник ће покушати да открије да ли ваш терминал подржава
2920 боје преко базе терминала и назива вашег терминала. Понекад се он може
2921 збунити, па ћете можда желети да захтевате режим у боји или да
2922 искључите режим у боји преко прекидача `\-c' и `\-b', тим редом.
2924 Уколико је програм преведен са управитељом екрана `Slang' уместо
2925 `ncurses', ПН ће такође проверити да ли је постављена променљива
2927 која има сличан ефекат као прекидач `\-c'.
2929 Можете да задате терминале који увек захтевају режим у боји додавањем
2932 у одељак `Colors' датотеке са почетним поставкама. Ово ће спречити
2933 Поноћног наредника да покуша да открије да ли ваш терминал подржава
2938 color_terminals=linux,xterm
2939 color_terminals=terminal\-name1,terminal\-name2...
2942 Програм се може превести и са подршком за `ncurses' и `slang';
2943 `ncurses' нема начина да захтева режим у боји: он користи само податке
2946 Поноћни наредник поседује начин да промени подразумеване боје. За сада
2947 се боје подешавају преко променљиве окружења
2949 или одељка `Colors' у датотеци са почетним поставкама.
2951 У одељку `Colors', подразумевана мапа боја се учитава из променљиве
2953 Можете да задате другачију мапу боја терминала коришћењем назива
2954 терминала као кључ у овом одељку. На пример:
2959 xterm=menu=magenta:marked=,magenta:markselect=,red
2962 Формат задавања боје је следећи:
2965 <кључнареч>=<бојатекста>,<бојапозадине>:<кључнареч>= ...
2968 Боје су необавезне, док кључне речи могу бити: normal, selected,
2969 marked, markselect, errors, input, reverse, gauge. Боје менија су:
2970 menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel, menuinactive. Боје дијалога су:
2971 dnormal, dfocus, dhotnormal, dhotfocus. Боје помоћи су: helpnormal, helpitalic,
2972 helpbold, helplink, helpslink. Боја прегледача је: viewunderline.
2973 Посебне боје за истицање су: executable, directory, link, stalelink,
2974 device, special, core. Боје уређивача су: editnormal, editbold,
2978 одређује боју редова за унос који се користе у дијалозима упита.
2981 одређује боју испуњеног дела реда напретка, који се користи за приказ
2982 напретка операција над датотекама, као што је копирање.
2984 Дијалози користе следеће боје:
2986 се користи за обичан текст,
2988 се користи за тренутно изабрану контролу,
2990 се користи за разликовање боје пречице у обичним контролама, а боја
2992 се користи за боју истицања у тренутно изабраној контроли.
2994 Менији користе исту шему, али користе изнаке menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel
2997 Помоћ користи следеће боје:
2999 се користи за обичан текст,
3001 се користи за текст који је у страници упутства истакнут курзивом,
3003 се користи за текст који је у страници упутства истакнут полуцрним
3006 се користи за хипервезе које нису изабране, а
3008 се користи за изабране хипервезе.
3010 Посебне боје истицања одређују како су датотеке приказане у случају да
3011 је укључено истицање датотека (погледајте одељак
3016 се користи за директоријуме или симболичке везе ка директоријумима;
3018 за извршне датотеке;
3020 се користи за симболичке везе које нису ни бајате нити указују на
3023 се користи за бајате симболичке везе;
3025 \- знаковни уређаји и блок уређаји;
3027 се користи за посебне датотеке, као што су цеви и утичнице;
3029 је за датотеке сржи.
3032 Могуће боје су: black, gray, red, brightred, green,
3033 brightgreen, brown, yellow, blue, brightblue, magenta, brightmagenta,
3034 cyan, brightcyan, lightgray и white. Постоји и посебна кључна реч за
3035 провидну позадину. Она гласи: `default' и може да се користи само за
3036 боју позадине. На пример:
3040 base_color=normal=white,default:marked=magenta,default
3042 .\"NODE "Special Settings"
3043 .SH "Посебна подешавања"
3044 Већина подешавања Поноћног наредника се могу изменити из менија.
3045 Међутим, постоји нешто поставки које се могу изменити само уређивањем
3048 Ове променљиве се могу подесити у вашој датотеци `~/.config/mc/ini':
3050 .I clear_before_exec
3051 Подразумевано ће пре извршавања наредбе Поноћни наредник очистити
3052 екран. Уколико желите да видите излаз наредби на дну екрана, уредите
3053 вашу датотеку `~/.config/mc/ini' и промените вредност поља
3054 `clear_before_exec' на 0.
3057 Када притиснете тастер F3 над директоријумом, подразумевано ће ПН ући
3058 у тај директоријум. Уколико је овај прекидач постављен на 1, ПН ће
3059 питати за потврду пре промене директоријума уколико сте означили
3062 .I ftpfs_retry_seconds
3063 Ова вредност представља број секунди чекања пре покушаја поновног
3064 повезивања са сервером FTP\-а који одбија пријаву. Уколико је ова
3065 вредност нула, пријављивање се неће поново покушавати.
3068 Задаје колико највише ажурирања екрана може бити прескочено у
3069 уграђеном прегледачу датотека. Ова вредност подразумевано није
3070 значајна, јер код самостално подешава број прескочених ажурирања у
3071 складу са количином примљених притисака на тастере. Међутим, на веома
3072 спорим машинама или терминалима са брзим самопонављањем тастера,
3073 превисока вредност ће дати скоковита ажурирања екрана.
3075 Изгледа да постављање променљиве `max_dirt_limit' на 10 даје најбоље
3076 понашање, и то је подразумевана вредност.
3079 Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
3082 .I mouse_move_pages_viewer
3083 Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
3084 уграђеном прегледачу датотека.
3087 Подразумевано ће Поноћни наредник сматрати да је тастер `ESC' префикс
3088 за пречице (old_esc_mode=0). Уколико је овај избор укључен
3089 (old_esc_mode=1), тастер `ESC' ће се понашати као префикс за пречице
3090 током једне секунде, а уколико нови притисци на тастере нису
3091 регистровани, тастер `ESC' ће бити протумачен као пречица за
3092 поништавање (`ESC ESC').
3094 .I only_leading_plus_minus
3095 Дозвољава посебно третирање знакова `+', `\-', `*' у наредбеном реду
3096 (избор, одизбор, обртање избора) у случају да је наредбени ред празан.
3097 Онда нећете морати да цитирате те знаке усред наредбеног реда. Са
3098 друге стране, нећете моћи ни да их користите за промену избора уколико
3099 наредбени ред није празан.
3101 .I panel_scroll_pages
3102 Уколико је ово укључено (подразумевано), окно ће клизати за пола
3103 приказа када курсор достигне крај или почетак окна, а иначе ће само
3104 клизати за једну датотеку.
3106 .I show_output_starts_shell
3107 Ова променљива ради само уколико не користите подршку за подљуске.
3108 Када користите пречицу `C\-o' да бисте прешли на кориснички екран,
3109 уколико је ово подешено, добићете свежу љуску. Иначе ће вас притисак
3110 на било који тастер довести у Поноћног наредника.
3113 Уколико је овај прекидач постављен, онда ће тастери `home' и `end'
3114 радити мало другачије над окнима; уместо да се избор помера на прву и
3115 последњу датотеку у окну, тастери ће имати следећи ефекат:
3117 Тастер `home' ће: ићи на средњи ред, уколико се налазимо испод њега;
3118 иначе ће ићи на први ред, осим уколико се већ налазимо у првом реду, а
3119 тада ће ићи на прву датотеку у окну.
3121 Тастер `end' се слично понаша: ићи ће доле на средњи ред, уколико се
3122 налазимо на њему; иначе ће ићи на последњи ред, осим уколико смо већ у
3123 последњем реду, а тада ће ићи на последњи назив датотеке у окну.
3125 .I use_file_to_guess_type
3126 Уколико је ова променљива укључена (подразумевано), ПН ће покренути
3127 наредбу `file' за одређивање врсте датотека које су задане у
3129 датотеци `mc.ext'\&.
3130 .\"Extension File Edit"
3133 Уколико је ова променљива укључена (подразумевано је искључена),
3134 приликом разгледања система датотека у окну које је у режиму Стабла,
3135 друго окно ће се аутоматски поново учитати у изабраном директоријуму.
3136 .\"NODE "Terminal databases"
3137 .SH "Базе терминала"
3138 Поноћни наредник обезбеђује начин да поправи вашу системску базу
3139 терминала без потребе за администраторским привилегијама. Поноћни
3140 наредник претражује системску датотеку са почетним поставкама
3141 (датотеку `mc.lib' у библиотечком директоријуму Поноћног наредника),
3142 онда одељак `terminal:назив\-вашег\-терминала' у датотеци `~/.config/mc/ini',
3143 и онда одељак `terminal:general', чији сваки ред садржи симбол тастера
3144 кога желите да задате, после кога следи знак једнакости и задавање
3145 тастера. Можете да користите посебан облик `\\e' да бисте представили
3146 наведени знак и `^x' да бисте представили знак `control\-x'.
3148 Доступни симболи тастера су:
3151 f0 до f20 Функцијски тастери f0\-f20
3155 up тастер `стрелица навише'
3156 down тастер `стрелица наниже'
3157 left тастер `стрелица налево'
3158 right тастер `стрелица надесно'
3159 pgdn тастер `page down'
3160 pgup тастер `page up'
3161 insert знак `insert'
3162 delete знак `delete'
3166 На пример, како бисте задали да тастер `insert' буде `Escape + [ + O +
3167 p', можете да поставите ово у датотеци са почетним поставкама:
3175 представља низове цитирања који се користе за поступак допуне; ово се
3176 подразумевано покреће са M\-tab, али можете да задате и друге пречице
3177 за исту радњу (на оним тастатурама са тонама финих и неискоришћених
3182 Програм ће добавити све своје податке у односу на променљиву окружења
3184 Ако ова променљива није постављена, биће употребљен директоријум
3187 .I %prefix%/share/mc/mc.hlp
3189 Датотека помоћи за програм.
3191 .I %prefix%/share/mc/mc.ext
3193 Подразумевана системска датотека врста.
3195 .I ~/.config/mc/mc.ext
3197 Корисничке датотеке врста, подешавања прегледача и уређивача. Уколико
3198 постоје, оне заобилазе системске датотеке.
3200 .I %prefix%/share/mc/mc.ini
3202 Подразумевана системска подешавања Поноћног наредника; користе се само
3203 у случају да корисник нема сопствену датотеку ~/.config/mc/ini.
3205 .I %prefix%/share/mc/mc.lib
3207 Глобалне поставке Поноћног наредника. Поставке из ове датотеке се
3208 односе на све кориснике без обзира на то да ли они имају своје
3209 датотеке ~/.config/mc/ini или не. За сада, из датотеке mc.lib се учитавају
3212 поставке терминала\&.
3213 .\"Terminal databases"
3217 Корисничка подешавања. Ако је ова датотека присутна, подешавања се
3218 учитавају из ње уместо из системске почетне датотеке.
3220 .I %prefix%/share/mc/mc.hint
3222 Ова датотека садржи савете (колачиће) који се приказују у програму.
3224 .I %prefix%/share/mc/mc.menu
3226 Ова датотека садржи подразумевани мени програма за цео систем.
3228 .I ~/.config/mc/menu
3230 Кориснички мени програма. Ако је ова датотека присутна, онда се она
3231 користи уместо менија програма система.
3235 Списак директоријума за одлику `стабло директоријума' и
3236 директоријумски поглед.
3240 Локални кориснички мени. Ако је ова датотека присутна, онда се она
3241 користи уместо менија програма дома или система.
3244 Овај програм се расподељује под одредбама ГНУ\-ове опште јавне лиценце
3245 коју је објавила Задужбина за слободни софтвер. Погледајте уграђену
3246 помоћ за детаље о Лиценци и одсуству гаранције.
3247 .\"NODE "AVAILABILITY"
3249 Најновија верзија овог програма се може наћи на адреси
3250 ftp://ftp.gnu.org/gnu/mc/.
3253 ed(1), gpm(1), terminfo(1), view(1), sh(1), bash(1),
3257 Страница Поноћног наредника на Међународној мрежи:
3258 http://www.midnight\-commander.org/
3262 Аутори и дародавци су наведени у датотеци AUTHORS из изворне
3266 Погледајте датотеку TODO из дистрибуције за информације о томе шта
3269 Ако желите да пријавите проблем у вези са програмом, молим да пошаљете
3270 еписмо на следећу адресу: mc\-devel@gnome.org.
3272 Доставите детаљан опис грешке, верзију програма коју користите
3274 приказује овај податак) и оперативни систем под којим покрећете
3275 програм. Ако програм крахира, било би нам корисно да нам пошаљете мапу
3276 стога (stack trace).